Pošto je utvrđeno da pčele raspoznaju boje naročito ljubičastog spektra, što čovek ne može, mnogi pčelari su uvereni da pčele svoje košnice pamte po boji i po mestu. Znači, boje im pomažu u orijentaciji. Boje koje pčele raspoznaju su bela, žuta i plava, potvrđuju razne literature iz oblasti pčelarstva, pa se zato sugeriše farbanje košnica ovim bojama.
Kada birate, uvek je boje da svoje košnice ofarbate svetlijim nijasama, jer imaju daleko manji koeficijent apsorpcije solarne energije u odnosu na tamnije. Crvenu i tamno zelenu boju pčele ne prepoznaju, već ih vide kao nijansiranu crnu.
Svetlijim nijansama, pomažemo pčelama da se odbrane od pregrevanja leti. Takođe, pogrešno je uvreženo mišljenje da bi pčelama bilo toplije u košnicama tamnijih boja preko zime, jer se one uspešnije brane od hladnoće, nego od letnjih vrelina. Zato iskusni pčelari preporučuju belu, žutu, svetlije nijanse zelene, plave i slične boje.
Pri bojenju ne treba koristiti lakove jer njihovim nanošenjm, drvo ne može da diše, stvara se vlaga unutar košnice i drvo pre truli, a farba se ljušti. Najbolje farbati GRUND farbom i ređim rastvorom i u hladu, da se sporije suši, a drvo dobro upije boju.
Na kraju, od toga kojom će bojom obeležiti svoje košnice, kao i koju farbu će koristiti tokom tog procesa, ostaje na odluci pčelara. O pčelarstvu treba neprekidno da se istražuje i izučava svaki aspekt pčelinjeg ponašanja, čovek je tu samo pomagač koji za pčele treba da obezbedi najbolje moguće uslove za proizvodnju meda, a svaku teoriju da proveri u praksi.
J.E.
.jpg)
