Koja opština u Srbiji NAJVIŠE ulaže u ratare?

259
0
SHARE
pšenica žetva
U Malom Crniću najviše se uzgajaju pšenica i suncokret, foto J. El Omari

Opština Malo Crniće okruga Braničevo jedina je opština čije je sedište selo, ali čiji su proizvođači najvredniji ratari. Kukuruz se uveliko skida, ječam seje i priprema zemljište za pšenicu. Ratarstvo je ovde osnovna grana poljoprivrede zbog geografskog položaja kakav omogućava stiška ravnica. Dok je pšenica donela zadovoljavajući prinos, kukruruz je podbacio.

„Ove godine, mnogi se žale da je podbacio rod kukuruza, tačnije kreće se negde oko 6,5 tona po hektaru. Suncokret je imao mnogo bolji prinos, a odnos cena i kvaliteta zadovoljavajući, pa su ratari imali 100 000 dinara dobiti po hekatru. Takođe, pšenica je imala konstantan rod“, kaže predsednik opštine Malo Crniće Mališa Antonijević za Bolju zemlju.

Kukuruz je još uvek u skidanju i pošto ova opština ima više stanica koje otkupljuju višak poljoprivrednih proizvoda, ratari mogu da lageruju kukuruz i čekaju bolju cenu. Mada,  zbog zaduženosti proizvođača mnogi moraju odmah po berbi da prodaju rod, iako je tada cena najniža. Trenutno su ratari u pripremi za jesenju setvu.

„Pšenica se više radi teškim tanjiračama, vrlo mali broj poljoprivrednih gazdinstava ore zemlju za pšenicu, ali će i ove godine biti zasejana u većoj količini. Mi iz opštine olakšavamo kratkoročne poljoprivredne kredite za jesenju i prolećnu setvu, subvencionisanjem jednom od mera isplatu kamata za te kredite“.

Za bolje prinose potrebno je stajsko đubrivo!

mališa antonijević
M. Antonijević: “Radimo na tome da poljoprivrednici vrate stoku u štale”, foto J. El Omari

Da bi poljoprivrednici Malog Crnića u potpunosti iskoristili geografski položaj na kom se nalaze za ratarske kulture, veliku ulogu igra navodnjavanje i poboljašanje plodnosti zemljišta stajskim đubrivom.

„Ove godine smo podelili 16 steonih junica simentalske rase, svaka je uvezena iz Austrije, upravo zbog poboljšanja rasnog sastava i to što mnoga ovde domaćinstva žive od prodaje mleka. Ono što možemo da budemo sigurni da nema tog veštačkog đubriva koje može da zameni stajsko, niti da poboljša strukturu tog zemljišta, pa se trudimo kroz različite mere, da podstaknemo naše proizvođačima da vrate stoku u štale, od koje ćemo imati mnoge koristi, pa i stajnjak“, kaže Antonijević.

Radi se i na primeni strategije navodnjavanja oranica iz reke Mlave i akumulacionih jezera. Pored napora opština da privole poljoprivrednike raznim merama da se bave i povrtarstvom i voćarstvom, ratarenje je ovde tradicionalan posao.

 

J.E.