U prvom kvartalu 2017. godine, Evropa se suočila sa ekstremnim vremenskim uslovima, praćenim konstantnim porastom temperature, koje su ozbiljno uticale na sve poljoprivredne proizvođače.
Mraz s proleća prouzrokovao je velike štete i širom granice naše zemlje. Globalno posmatrano, u Evropi je berba bila za 14 odsto niža u odnosu na prošlogodišnji rod grožđa.
Od posledice klimatskih promena znatno se snižava i kvalitet i kvantitet, odnosno zalihe poljoprivredno – prehrambenih proizvoda. Primera radi, u severnoj Evropi česta kiša rezultirala je nižim sadržajem belančevina u pšenici. Dok su delovi južne i istočne Evrope u avgustu (sa temperaturama iznad 40 celzijusovih stepeni) bili pogođeni vrelim talasom, koji su Italijani nazvali “Lucifer” – a koji je rasplamsao šumske požare i naškodio usevima.
“ I najobičniju čašu crnog vina ugrožavaju klimatske promene” – piše hrvatski Agrobiz, apropo uticaja klimatskih promena na hranu.
Kako EU pruža podršku članicama EU u borbi protiv klimatskih promena?
EU pruža podršku svim članicama, koje se nalaze u finansijskim poteškoćama. U septembru mesecu, EU je omogućila da čak 15 država članica povećaju plaćanja avansa poljoprivrednicima, koji su pogođeni klimatskim promenama.
Poljoprivrednici primaju samo finansijsku potporu iz ZPP-a, ukoliko zadovolje određene ekološke zahteve i obveze. Direktna plaćanja poljoprivrednicima takođe se mogu nadoknaditi dodatnim iznosima u zamenu za takozvane ˝zelene˝mere poput diverzifikacije njihovih useva ili stvaranja “ekoloških područja.
Važnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena imaju programi ruralnog razvoja, čija je izrada na državama članicama EU ili na regionalnom nivou.
Kroz program Horizon 2020, EU ulaže dosta u istraživanje i inovacije. U svom programu rada, pokrenutom 27. oktobra, milijardu evra je posvećeno znanju i inovacijama u poljoprivredi, prehrani i ruralnom razvoju s ciljem održive sigurnosti hrane i ruralne renesanse.
Izvor: Agrobiz
Photo: Pixabay
