Zasad vinove loze
Zasad vinove loze

Istorija gajenja loze na našem podneblju vezana je cara Proba i doba vladavine starih Rimljana. Car Prob je rođen 232. godine nove ere i navodno je na teritoriji Srbije prvu lozu posadio baš on i to na Fruškoj gori. Kasnije se gajenje loze proširilo i na ostale delove naše zemlje. Gajenje ove biljne kulture smatra se kultnom uz posebne rituale, pažnju, verovanja i praznovanja. Prvenstevno se gaji radi proizvodnje vina u različitim predelima koji se međusobno razlikuju po povoljnosti ekoloških uslova.

Odgovarajući temperaturni uslovi igraju odlučujuću ulogu za gajenje vinove loze. Srednja godišnja temperatura koja pogoduje gajenju loze je u rasponu od 9 – 21 °C.

Vinova loza dobro podnosi normalne zimske uslove ali ekstremno niske temperatutre mogu da nanesu izvesne štete jer je loza ipak biljka toplijih podneblja gde se zimske temperature retko kada spuštaju duboko u minus. Naravno neke sorte koje su slekcionisane za kontinentalna podneblja imaju izvesnu tolerantnost prema ovakvim ekstremima. Pozni prolećni mrazevi najčešći su uzročnici velikih šteta koje se manifestuju u izmrzavanju tek aktiviranih okaca i mladih lastara. Rani jesenji mrazevi izazivaju, prevremeno opadanje lišća, izmrzavanje lastara, pucanje bobica.

Vinova loza zahteva veliku količinu sunčeve svetlosti i osnovno pri izboru parcele za podizanje zasada je da birate južne padine. Raspoloživa svetlost u nekom području izražava se dužinom trajanja sunčevog sjaja u toku vegetacionog perioda. Da bi se obezbedili povoljni uslovi za životne procese vinove loze neophodno je 1200 – 2000 sati sunčevog sjaja.

Za uspešan rast, razviće i plodonošenje vinove loze neophodna je određena količina vode. Iako je vinova loza biljka koja bolje uspeva u toplijem području zahvaljujući snažnom korenovom sistemu koji prodire dosta duboko, vinova loza dolazi do vode i u sušnim područjima. Vrlo sušna područja nisu pogodna za gajenje vinove loze, osim ako se vrši navodnjavanje. Strujanje vazduha deluje na promenu svih ostalih klimatskih elemenata.

Loza nije posebno zahtevna u pogledu zemljišta tako da se uspešno može gajiti na gotovo svim tipovima zemljišta. Ipak zemljište mora zadovoljiti neke kriterijume koji su neophodni za uspešnu proizvodnju grožđa. Najviše joj odgovaraju zemljišta krupnijih čestica sa dosta šljunka i kamena. Ovakva zemljišta su propusnija za vodu, lakše i brže se zagrevaju i imaju povoljniji vodni, vazdušni i toplotni režim.

U gajenju loze, najvažnije agrotehničke mere su: obrada zemljišta i njegovo održavanje u adekvatnom stanju, zatim đubrenje i ishrana vinove loze, navodnjavanje, zaštita od bolesti i štetočina ali i rezidba.

Dakle, ukoliko planirate podizanje zasada vinove loze, vodite računa o svim navedenim uslovima koje bi trebalo da ispunite. Srbija ima odlične klimatske uslove za razvoj vinogradarstva a samim tim i proizvodnje vina. Naša vina su na ceni u svetu ali se još uvek ona ne izvoze u količini koja bi nas stavila na kartu takozvane VIP zone vinogradara, jer primat još uvek drže Italija, Španija i Francuska. Od nedavno u ozbiljnu proizvodnju uključile su se Kina i Rusija. Sada je momenat da se i mi aktivno uključimo u ovu utakmicu, jer imamo sve šanse da osvojimo prvo mesto usled pre svega jako povoljnih klimatskih uslova koji su preduslov za uspešno gajenje vinove loze.

Dipl. inž. polj. Goran Veljković