„U Kanadi, 99% studenata poljoprivrednih visokih škola vraća se na svoje farme i na tu činjenicu treba da gledamo kao na svojevrsnu konkurenciju“, rekao je u jednoj od prošlih emisija dr Boris Berisavljević, stručnjak iz oblasti genetike goveda.
Kako i na koji način možemo da popravimo rezultate domaće zemljoradnje uz pomoć visokih škola? Upravo o ovoj temi govorili smo sa dr Zoranom Mileusnićem, profesorom Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
Sve više studenata koji studiraju poljoprivredu, vraćaju se na selo da unaprede poljoprivrednu proizvodnju, međutim taj procenat je i dalje nizak. Akreditacijama su unapredili studentske programe i module na kojima se izvodi nastava.
Na Poljoprivredni fakultet dolaze studenti iz svih struktura. Profesor je objasnio da su se sela promenila i da postoji blagi porast površina na nekim gazdinstvima koja su se opredelila za poljoprivrednu proizvodnju.
Sa druge strane, za one studente koji dolaze iz grada i možda do sada nisu imali prilike da se upoznaju sa poljoprivredom u praksi, postoje multidisciplinarni studijski programi, koji daju odlične rezultate. Teme su unapređene i savremene, pa su tako „poslušali“ tržište i proučavaju primene informacionih tehnologija u poljoprivrednoj delatnosti. Na ovaj način, svako može naći studijski program koji ga interesuje.
Poljoprivredni fakultet usmerava studente na različite prakse, da bi mogli da steknu što bolja znanja i iskustva u poljoprivrednoj proizvodnji. Kako je profesor Mileusnić rekao, edukacija i unapređenje znanja su bitni za poljoprivrednu proizvodnju.
Fakultet, kao institucija, izlazi u susret i starijim poljoprivrednim proizvođačima. Tako organizuju zimske škole i stručne susrete, gde imaju priliku da dobiju i sekundarnu edukaciju da bi bolje upoznali proizvodnju.
Dodatne informacije, kako o studijskim programima i informacijama za upis, tako i o terminima zimskih škola, možete pronaći na sajtu Poljoprivrednog fakulteta.
.jpg)
