Foto: Pixabay

Mirođija je jednogodišnja – začinska biljka i njena upotreba je veoma rasprostranjenja. Koristi se kao začina za mnoga jela, čorbe, zimnice. A osim specifičnog ukusa, ova biljka je bogata vitaminima, folnom kiselinom, betakarotenom.

Ova biljka može se koristiti sveža ili osušena, a poznata je primena i etarsko ulje od mirođije. Ona se uglavnom gaji u baštama, okućnicama, a ređe na velikim površinama. Ukoliko želite da uzgajate mirođiju, evo saveta stručnjaka kako to najbolje da uradite.

Kada sejati mirođiju

“Mirođija najbolje prinose daje na neutralnim zemljištima s dubokim i rastresitim oraničnim slojem, dok na kiselom i močvarnom zemljištu ne uspeva. Osnovnu obradu treba uraditi u jesen, a u proleće treba obaviti predsetvenu pripremu koja za cilj ima ravnanje površine kako bi se obezbedilo ravnomerno i ujednačeno nicanje useva. Đubrenje treba prilagoditi tipu zemljišta i načinu proizvodnje. Ako se mirođija gaji za herbu treba povećati količinu azotnog đubriva, a ukoliko se gaji za plod onda se povećava količina fosfora. Pozitivno reaguje na đubrenje organskim i mineralnim đubrenjem”, objašnjava Ljiljana Vuksanović, savetodavac PSSS-a.

Foto: Pixabay

Kako dodaje za proizvodnju herbe mirođija se može sejati u proleće, mart i april mesec,  ili postrno, jul-avgust, na razmak redova 12-24 cm. Ukoliko je namenjena za proizvodnju etarskog ulja i ploda, setva treba da bude tokom marta s razmakom između redova 24-36 cm.

“Mirođija može da se gaji u združenoj setvi s komoračem, pasuljem, a veoma je značajna i kao zaštitni usev. Cvetovi mirođije privlače veliki broj korisnih insekata jer su bogati polenom i nektarom pa predstavljaju eko-koridore u organskoj proizvodnji povrća”, kaže naša sagovornica.

Žetva i sušenje mirođije

Prema njenim rečima, nega mirođije se sastoji od mehaničkog suzbijanja korova – kultiviranje, okopavanje, plevljenje jer ne postoje registrovani herbicidi za ovu biljnu vrstu u našoj zemlji. Miirođija je biljka kratke vegetacije, 100-120 dana, zato se ne preporučuje prihranjivanje, a navodnjavanje je obavezno u postrnoj setvi.

“Žetva se razlikuje od načina proizvodnje – herba se kosi kada biljka počne da raste u stablo tj. kada je visina 30-40 cm. Tako rano pokošena biljka može da da još jedan otkos u toku godine. Ukoliko se gaji za proizvodnju etarskog ulja, žetvu treba obaviti u fazi mlečno voštane zrelosti na visini 30-50 cm od površine zemlje. U toj fazi zrelosti, stabljike u prizemnom delu počinju da menjaju boju, a donje lišće da opada. Žetva plodova se obavlja kada najveći deo štitova dobije žućkastu boju. Prinos herbe u fazi mlečno-voštane zrelosti je 15-20 tona po hektaru, odnosno 25-55 kilograma po hektaru etarskog ulja, a zrelog ploda 800-1000 kilograma po hektaru”, ističe Ljiljana Vuksanović.

Foto: Pixabay

Prerada herbe podrazumeva sušenje u hladu u tankom sloju na promajnom mestu ili u sušarama na 40ºC kako bi se očuvala zelena boja. Prirodno sušenje obično traje 4-6 dana. Destilacija etarskog ulja se izvodi vodenom parom kada biljke malo provenu.