- Reklama -

Verovali ili ne, insekti su svakako najstariji stanovnici naše planete.

Nauka poznaje oko 800 000 vrsta najrazličitijih insekata, pri čemu se stalno otkrivaju nove vrste. A kako njihove populacije predstavljaju čitav svet u malom, normalno je da su se vremenom kategorije insekata podelile na dve grupe ‒ štetne i korisne. Ovi prvi zadaju puno glavobolja u poljoprivredi, jer su ekonomski značajne štetočine, ali ima i onih koji su prenosioci mnogih bolesti ili parazitiraju kožu čoveka i domaćih životinja. Korisni su, a možda i najpoznatiji ‒ pčela i svilena buba, mada u ovu grupu spadaju i čitave klase takozvanih predatora, odnosno onih koji se hrane drugima, pa se samim tim svrstavaju u korisne, naročito sa aspekta poljoprivredne proizvodnje. Svoju primenu nalaze u zaštiti bilja u organskoj proizvodnji.

Druga podela insekata bila bi na letače i neletače, potom na one koji žive u zemljištu ili vodi. Nauka ih dalje deli i raspoznaje po tome kakav im je usni aparat, da li imaju jedan ili dva para krila, a i sami nazivi insekata govore nam dosta o njima: balegari, skočibube, zemljomerke, uholaže (predrasuda je da ove bube ulaze deci u uši). Potom tu su i insekti koji emituju svetlost (svici), insekti koji žive u zemljištu (tripsi), itd.

Što se tiče tipova ishrane, bubama je omiljena poslastica biljna hrana, ali ima i onih koji se hrane krvlju (komarci i neke vaši ), biljnim sokovima (biljne vaši), nektarom (pčele, bumbari, ose), cvetom (razni cvetojedi, rutava buba), korom drveta (potkornjaci i sipci), žilama korena (žilogriz) koji zna da nanese velike štete, naročito u proizvodnji višnje.

Kada smo kod ishrane, informisanja radi, spomenućemo da insekti imaju 5 tipova usta (usnih aparata), a to su: za grickanje (bubamare, skakavci, itd.), za sisanje (vaši), za bodenje i sisanje (komarci), za srkanje i lizanje (pčele) i za upijanje (muve). Možete samo da zamislite kakva su to mala čudovišta, posebno ako se uveličaju nekoliko puta. I koliko je priroda zaista čudna, naročito kod insekata, govori i sledeći primer. Larve insekata (gusenice) imaju usni aparat za grickanje, a kasnije kada se od njih stvori leptir, menja se i usni aparat, koji najčešće postaje za srkanje.

Insekti imaju svoje zakonitosti, što se posebno uočava kod pčela, mrava i termita. Utvrđeno je da insekti komuniciraju među sobom i da kod mnogih vladaju sloga i jedinstvo. To je jedan čitav svet u malom, u kome vladaju podele i zakonitosti kojih se insekti slepo pridržavaju. Podela posla se zna. Još jedna zanimljivost je i ta da insekti mogu da ponesu teret koji je i do tri puta teži od mase sopstvenog tela. To u prevodu znači da bi čovek ukoliko teži 80kg, bez ikakvog problema mogao da ponese teret od 240kg!? I sami znamo da je to nemoguće. Takođe, usled određene anatomije tela insekata, oni mogu i da lete, pa ukoliko se i to uporedi sa čovekom, dolazimo do zaključka da čovek može da skoči iz mesta do 3m u vis, što je svakako neizvodljivo.

Građu insekatskog tela su mnogi naučnici iskorišćavali tokom proučavanja za izradu mnogih građevinskih mašina. Tako je, recimo, zahvaljujući rovcu napravljen rovokopač, a vilini konjici, koji osim što lete, mogu i da lebde u vazduhu, bili su osnovna ideja konstruktorima u pravljenju prvog helikoptera.

Neki potkornjaci, koji buše rupe i prave čitave hodnike u kori drveta, izuzetne su arhitekte, uspevaju da sistemom hodnika i zapušavanjem i otpušavanjem rupa postignu idealne uslove u pogledu vlažnosti vazduha i temperature njihovih stanova, u kojima se staraju za svoje potomstvo. Od insekata se naučilo i kako se pravi med, pri čemu čovek u tome nije pobedio insekte, jer med koji se pravi na veštački način nikada ne može da zameni onaj pravi, koji proizvode pčele.

 

Kraj prvog dela

 

Dipl. inž. polj. Goran Veljković