Kako izgleda biti MLADI ratar sa 150 HEKTARA oranica u Šumadiji?

0
ratar, foto J. El Omari
Mladen Stojanović jedan od retkih u Šumadiji koji obrađuje 150 hektara zemlje, foto J. El Omari
- Reklama -

Mladen Stojanović iz Velike Krsne kod Mladenovca je mladi ratar koji obrađuje 150 hektara samo pod ratarskim kulturama; kukuruzom, suncokretom, pšenicom, uljanom repicom i do kraja vikenda planira završetak setve pšenice, shodno pogodnim vremenskim uslovima.

„Biće nekih 40-50 hekatara zasejano, do 40 hektara sigurno će biti govoto do vikenda. Koristili smo deklarisano i naše seme i bez obzira na rok setve koristimo rani i srednji sortiment“, kaže Mladen za Bolju zemlju.

Nepovoljni uslovi za uljanu repicu

Zemlju je pripremio teškom tanjiračom i roto drljačom, dubine od 10 do 15 cm, bez oranja, samo redukovanom obradom. Iako je ova sezona bila loša za pšenicu, po prinosima, ceni, ali i roku jesenje setve, Mladen ne smanjuje planirane površine.

„Na skoro istom broju hektara smo posejali pšenicu kao i prošle godine. Ja svake godine podelim na tri ili četiri dela (kukuruz, pšenica, suncokret), tj podignem na četiri, ali ne mogu da uvrstim uljanu repicu jer su nepovoljni uslovi zadnje dve godine za setvu. Prošle godine sam posejao, nije nikla, ove godine nisam ni pokušavao, vidim da je suvo zemljište“.

Sve parcele blizu jedna druge

Ove godine prinos kukuruza bio je šest tona po hektaru, pšenice pet – prinosom i kvalitetom je ‘srednje zadovoljan’, kaže. Međutim, nije ovaj mladi ratar iz Velike Krsne toliko interesantan za nas što se tiče setve pšenice, već činjenice da obrađuje 150 ha ratarskih površina u Šumadiji, što je velika retkost. Upitali smo da li ima problem sa rasparčanošću parcela?

„Male su moje površine, do pet hektara u komadu najviše, ali nisu mnogo udaljene jedne od druge i zato sam jedini u selu koji radi toliko. Negde je jedan, negde dva hekatra u komadu, ne gubim neko vreme u transportu, sve je blizu“, kaže Mladen.

Koristi samo subvencije za proizvodnju do 20ha

Inače, naš sagovornik je po zanimanju menadžer. Završio je Bankarsku akademiju, smer bankarstvo i finansije, ali u nemogućnosti da nađe posao u svojoj struci, vratio se kod oca na imanje i od početnih 30 hektara došao je na 150. Ipak, svoja menadžerska znanja koristi u Zemljoradničkoj zadruzi Mihajlovac, gde obavlja otkup kultura. Ipak, korisnik je subvencija za biljnu proizvodnju do 20 ha i ni jedne druge.

„Prošle godine nisam imao novca da kupim novu mašinu, ove godine pravilnikom konkursa za mlade poljoprivrednike mogu da konkurišu samo oni koji su se registrovali prošle godine, a ja sam preprošle i automatski ne mogu da ispunim uslove. Drugo, meni ne odgovaraju rokovi objavljenih konkursa, možda bi bilo bolje da su neki otvoreni tokom cele godine, pa ko hoće i kad hoće, može da konkuriše“.

Uprkos velikim površinama i entuzijazmu koji imaju mladi ljudi, Mladenu, kao ni većini poljoprivrednika nikako ne ide na ruku konstantan pad cena ratarskih kultura, a povećanje cena repromaterijala, u prvom redu goriva.

 

Julijana El Omari