Foto: Pixabay
- Reklama -
Slider

Jedan od najpoznatijih narodnih lekova protiv kašlja je čaj od belog sleza. Ova višegodišnja zelena biljka sadrži obilje lekovitih svojstava koji sa nalaze i u korenu, listu i cvetu. Primena belog sleza je veoma rasprostranjena, a kako ga gajiti za Bolju zemlju objašnjava Ljiljana Vuksanović iz PSSS Kragujevac.

Dobra priprema zemljišta

“Beli slez je najbolje gajiti na zemljištima koja imaju povoljnu fizičku strukturu, ne na smonicama i ostalim tipovima teških zemljišta. Na jednom mestu ostaje najviše 2 godine, osetljiv je na monokulturu, a dobar predusev su mu okopavine ili strna žita. Podizanje zasada belog sleza najbolje je posle đubrenih okopavina “ kaže naša sagovornica.

Zamljište na kom će biti zasađen beli slez treba orati u jesen na dubini od 30-40 cm kako bi se stvorio dubok i moćan oranični sloj. Beli slez se sadi u jesen ili u proleće.

“ Rasad belog sleza koji je proizveden u hladnim lejama sadi se u rano u jesen, posle prvih jakih kiša, ručno, na međurednom rastojanju od 50 cm, a u redu 30-40 cm. Na bogatijem zemljištu broj biljaka po hektaru može da bude veći, a na siromašnim manji. Kada se seje sejalicom, pre setve seme se pomeša s dobro zgorelim stajnjakom ili peskom radi ravnomernijeg rasporeda, a seje se na rastojanju od 50 cm. Za setvu po hektaru je potrebno 6-8 kilograma semena, ali seme sporo klija “ objašnjava Ljiljana Vuksanović. 

Redovna briga o biljkama

Zasad belog sleza neophodno je redovno pleviti, okopavati i prihranjivati.

“Biljke koje su podignute iz semena počinju da se neguju čim se ukažu prvi redovi. Kako seme sporo niče, pleviti čim se ukažu prvi redovi. Kad biljka dobije prva 3-4 lista može da se obavi prvo međuredno kultiviranje, a tada se obavlja i proređivanje. Drugo međuredno okopavanje je 3-4 nedelje kasnije kada biljke dostignu visinu 20-30 cm. Vrlo je važno da se zemljište održava u rastresitom stanju bez pokorice i korova jer se na takvom zemljištu koren belog sleza najbolje razvija. Od proređivanja zavisi prinos i kvalitet dobijenog korena, a obavlja se kad je zemljište umereno vlažno” ističe naša sagovornica.

Kako sušiti beli slez

Beli slez je biljka od koje može da se koristi koren, list i cvet.

“Koren se vadi prve ili druge godine gajenja i to u jesen ili sledeće godine u proleće. Treće godine koren sleza malo dobija u težini, a gubi u kvalitetu, pa se preporučuje da se gaji samo kao dvogodišnja kultura. Najbolji način vađenja korena je plugom sa kojeg je skinuta plužna daska. Pri radu, plug potkopava korenje, a iza pluga ide radnik i rukom vadi korenje. Sa izvađenog korena se odmah oštrim nožem odstranjuju glave sa svim drvenastim delovima i odbacuju i slabe i povređene žile. Ovako pripremljen koren se pere u tekućoj vodi, a zatim se ljušti i seče uzdužno. Suši se u termičkim sušarama na temperaturi 50-60°C. Osušeni štapići belog sleza se seku na kockice i od 4kilograma svežeg korena dobija se 1kilogram suvog” rekla je Ljiljana Vuksanović.

List belog sleza bere se u vreme cvetanja. Lišće se suši na promajnom i mračnom mestu i najbolje ga sušiti u tankom sloju. Od 6 kilograma svežeg lista dobija se 1 kilogram suvog. Cvetovi ove biljke se beru prve i druge godine gajenja, oni se suše na suncu i od 7-8 kilograma svežeg cveća dobije se 1 kilogram suvog.

Prinos suvog korena po hektaru je od 1200 do 2000 kilograma, suvog lišća od 500 do 600 kilograma i oko 150 kilograma cveta belog sleza.

 

Slider