Foto: Pixabay

Kako bi unapredili proizvodnju i poboljšali prinose, poljoprivredni proizvođači bi trebalo redovno da rade kontrolu plodnosti zemljišta. Svi poljoprivrednici koji imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva i nalaze se u aktivnom statusu za tekuću godinu mogu besptalno da urade kontrolu polodnosti zemljišta.

Foto: Pixabay

Sistematsku kontrolu plodnosti zemljišta, Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije (PSSS), sprovode već više od jedne decenije, a pojedine službe i insitucije i mnogo duže.

“Interesovanje proizvođača nije na zavidnom nivou, a samostalan i sistematski pristup naše službe , ograničen je administrativnim uslovima, koji upućuju na direktnu volju, odnosno podnošenje zahteva za kontrolu plodnosti zemljišta od strane poljoprivrednih proizvođača. Zahvaljujući Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ova mera besplatno se sprovodi za sva registrovana poljoprivredna gazdinstva. Od pre par godina, jedini uslov jeste aktivan status RPG-a za tekuću godinu i aktuelna biljna struktura”, objašnjava Suzana Nešković, savetodavac PSSS-a. 

Kako bi poljoprivrednicima objasnili koliko je važno da redovno kontrolišu plodnost zemljišta, savetodavci ove službe tokom cele godine odrganizuju predavanja, tribine, praktične radionice.

“Tokom poslednje decenije, PSSS Kragujevac doo, obavila je agrohemijske analize na preko 20.000 parcela. A kako ne raspolažemo preciznim podacima o broju parcela u vlasništvu Registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, na bazi obuhvaćene površine, ova mera je izvršena na uzorku od oko 20 odsto raspoloživog poljoprivrednog zemljišta”, kaže naša sagovornica.

Kako objašnjava, raspoloživost zemljišta ne znači i njegovo korišćenje, jer je sve više zapuštenih i napuštenih obradivih površina. A na žalost, vlasnici parcela koje se intenzivno koriste, ne iskazuju potrebno razumevanje o značaju redovne kontrole kvaliteta zemljišta.

Foto: Pixabay

“Do 2012. godine, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je za kisele oranične površine, obezbeđivalo i besplatnu nabavku krečnog materijala za obavljanje meliorative mere – kalcifikacije zemljišta. Interesovanje proizvođača je u tom periodu bilo znatno veće. Isporučene su znatne količine krečnog materijala i ovom merom znatno su poboljšana fizičko-hemijska svojstva zemljišta. Konkretan efekat bio je poboljšanje strukture zemljišta, čime je olakšan rad, smanjena kiselost zemljišta, aktivirana su pojedini hranljivi elementi koji su bili u nepristupačnom obliku, pa je povećan i prinos gajenih kultura kao i kvalitet primarnih proizvoda”, kaže Suzana Nešković.

Prema njenim rečima pored kalcifikacije, obavezna komplementna mera je humizacija, koja se sprovodi unošenjem 2 do 4 vagona organskog đubriva, istovremeno sa unosom krečnog materijala. U slučaju nedostatka neophodnog stajnjaka, alternativa je zaoravanje biljnih ostataka i zelenišno đubrenje.

Kontrolom plodnosti zemljišta, ostvaruju se brojni ciljevi

– Pravilan izbor biljnih vrsta u skladu sa zemljišnim uslovima

– Planska i racionalna ishrana gajenih kultura

– Očuvanje zemljišta

– Poboljšanje kvaliteta zemljišta

– Veći prinosi

– Bolji kvalitet primarnih proizvoda

Kontrolu plodnosti zemljišta je potrebno izvršiti najmanje jednom u tri do pet godina. Nakon dobijenih rezultata, pristupa se korišćenju i očuvanju zemljišta u skladu sa preporukom stručne službe, a sve sa ciljem pravilne i racionalne upotrebe sredstava za ishranu bilja kao i očuvanja i poboljšanja kvaliteta, plodnosti i strukture zemljišta. Takođe, podsticaji za podizanje višegodišnjih zasada podrazumevaju obaveznu kontrolu plodnosti zemljišta, kao i korišćenja sredstava iz lokalnih, nacionalnih i drugih fondova.