- Reklama -
Slider

Dobro prosušene krtole, bez primesa vlažne zemlje i oštećenja, s čvrstom pokožicom i visokim sadržajem suve materije 23 – 25%, uspešno se mogu čuvati narednih 6 – 8 meseci, a u savremenim sušarama sa ventilacijom i do 10 meseci.

Krompir se vadi kada su krtole u stanju tzv. tehnološke zrelosti odnosno kada je pokožica potpuno zasušena. Nakon prirodnog odumiranja i sušenja cime treba sačekati desetak dana da pokožica krtola potpuno završi svoj razvoj. Mnogi proizvođači u ravničarskim područjima susreću se sa problemom gubitka kvaliteta krtola posle završetka vegetacije zato što visoke temperature vazduha i zemljišta (preko 25°C) utiču na smanjenu reproduktivnu moć semena i pojavu tzv. fiziološki starog semena.

Krompir treba vaditi po lepom i suvom vremenu, da bi se krtole što bolje prosušile i da bi otpala suvišna zemlja. Vađenje po velikim vrućinama, kao i po hladnom vremenu nije dobro zbog povređivanja krtola. Ako se krompir kupi u traktorsku prikolicu ne sme se bacati sa velike visine da ne bi došlo do ozbiljnijeg povređivanja krtola. Svaka povređena krtola postaje mesto za naseljavanje patogena koji kasnije tokom skladištenja mogu izazvati velike probleme usled pojave bolesti. Najveći problem predstavljaju bakteriozne bolesti, pa bi zbog toga trebalo sa naročitom pažnjom pristupati vađenju krtola.

Savremenu proizvodnju prate optimalna rešenja u skladištenju krompira. Krompir se u toku zime može uspešno čuvati i u improvizovanim skladištima, a savremena skladišta mogu obezbediti kvalitetno čuvanje 6 do 9 meseci. U takvim skladištima najbolje je koristiti vazduh rashlađen veštačkim putem (ventilacija).

Preduslovi za uspešno skladištenje krompira su:

dobra tehnička rešenja izgrađenog skladišta

skladištenje fiziološki zrelog i suvog krompira, bez mehaničkih oštećenja, mehaničkih primesa (zemlja i sitan kamen), trulih i bolesnih krtola

ako je potrebno, obaviti hemijsku zaštitu krtola

Najrentabilnije je skladištenje u rasutom stanju, a najkvalitetniji je sistem boks paleta. Pri skladištenju krompira u rasutom stanju ili u vrećama, gomila ne sme da bude viša od 3,5 – 4 m, kako bi se sačuvale krtole koje su bliže podu, od povreda zbog velikog pritiska. Da bi se sprečila kondenzacija i omogućilo kvalitetno cirkulisanje vazduha donji nivo krova treba da je bar 1 m iznad vrha gomile.

Termička izolacija treba da omogući stabilnost unutrašnjeg toplotnog režima nezavisno od spoljašnih temperatura, da spreči izmrzavanje krompira i pojavu kondenzacije. Kondenzacija se u prvom redu javlja na krovnoj konstrukciji i metalnim stubovima. Najbolji način izolacije ovih površina je prskanje poliuretanskim sprejom čime se dobija idealno izolovana površina bez pukotina.

Ventilacija se sastoji od sistema kanala, ventilatora i uređaja za praćenje temperature i vlažnosti vazduha.

Tokom vađenja i transporta dolazi do povređivanja krtola. Odmah po unošenju u skladište pristupa se lečenju, odnosno zarašćivanju rana. Provetravanjem skladišta sa umereno toplim spoljnim vazduhom (oko 15 – 18°C) tokom perioda lagerovanja krompira u magacin, pa do 15 dana nakon završetka unošenja krompira, moguće je gubitke u transpiraciji krtola i inficiranju nekim patogenima svesti na minimum. Poželjno je da vlažnost vazduha bude što viša (>80%). Nakon perioda zarašćivanja rana, temperatura se postupno spušta 1 – 20°C na dan da ne bi došlo do “znojenja” krompira.

Ukoliko se provetravanje skladišta radi spoljnim vazduhom, treba ga ubacivati tokom noći i rano ujutro, odnosno kada je niža temperatura i visoka vlažnost. Ako je spoljna temperatura preko 30°C niža od temperature u skladištu doći će do “znojenja” krompira. Znatno hladniji spoljni vazduh treba pomešati sa unutrašnjim, zatvoriti otvor za svež vazduh i ventilatorom uraditi unutrašnje provetravanje. Unutrašnja cirkulacija vazduha tokom hladnih dana je nužna zbog disanja krompira i povećanog sadržaja CO2 u dubini gomile.

Optimalne temperature za čuvanje krompira u skladištu za:

semenski krompir su od 3 do 40°C

krompir za preradu u čips su od 7 do 10°C

krompir za preradu u pomfrit su od 6 do 8°C

krompir za stočnu ishranu su od 5 do 7°C

Optimalna vlažnost vazduha u skladištu je 92 do 95%. Temperature za duže skladištenje za:

semenski krompir su od 2,0 do 3,5°C

krompir za kuvanje su od 4 do 5°C

krompir za čips su od 6 do 8°C

krompir za prženje su od 7 do 10°C

Za suzbijanje klijanja merkantilnog krompira u prolećnim mesecima mogu se koristiti hemijski inhibitori klice.

Ako se planira ostavljanje semena od sitnijih krtola posle vađenja mladog krompira u toku leta, onda krtole treba staviti u plitke gajbe ili PVC vreće do visine od 1 m u promajne prostorije ili ispod nastrešnice, van dometa direktne sunčeve svetlosti. U prve dve do tri nedelje zarašće pokožica i krtola će pozeleneti. Pod uticajem veće koncentracije solanina krtole postaju prilično dobro konzervirane. Ukoliko se čuva na kvalitetan način do stavljanja na rano naklijavanje tzv. fiziološki mlado seme, zadržava se visok kvalitet. Gajbe treba povremeno rotirati i u jesen smestiti u skladište. Ako se pojavi vršna klica, kao i ostale klice, treba ih odlomiti pre naklijavanja kako bi se podstaklo opšte aktiviranje klica. Rizik čuvanja “semenskog krompira“ iz rane proizvodnje posebno je izražen u jako toplim i sušnim letima, a skladištenje je praćeno visokim kalom.

Malo lošije uslove pruža skladištenje u podrumima, šupama, stajama, gde su gubici za 4 do 5 meseci čuvanja i do 15% prinosa. Najlošije uslove za čuvanje pruža trap.

Krompir za potrošnju i industrijsku preradu skladišti se u rasutom stanju, a u boksovima za seme i potrošnju. Sortno seme i eventualno krompir za potrošnju mogu se kratkotrajno čuvati u vrećama, mada je kod nas to najčešći način čuvanja u individualnom sektoru.

Rasuti krompir ne bi trebalo čuvati u gomilama višim od 4 m, maksimalna visina gomile za semenski krompir je 3 m. Ako je visina veća, onda u gomili neće biti odgovarajuća temperatura, a krompir na dnu će imati oštećenja – fleke od pritiska.

Tokom čuvanja, usled fiziološko-biohemijskih procesa u krtoli troši se kiseonik, a oslobađaju ugljen-dioksid, voda i toplota. Tokom čuvanja mora da postoji adekvatna ventilacija da redukuje koncentraciju ugljen-dioksida i održi površinu krtola suvom. Važno je sprečiti kondenzaciju tokom dugog hladnog perioda i svakodnevnim provetravanjem održati koncentraciju ugljen-dioksida ispod 0,5%. Povećana koncentracija ugljen-dioksida utiče na boju krtole tokom čuvanja, zbog čega je neophodno da se omogući stalna cirkulacija – zamena vazduha unutar skladištenog prostora svežim vazduhom.

Prostorija za čuvanje krompira mora da bude dobro izolovana, čime se smanjuje broj časova rada ventilatora. Time se takođe umanjuje gubitak vlage i čuva bolji kvalitet krompira na kraju perioda skladištenja. Ukoliko je krompir potpuno suv, koja će temperatura biti izabrana pri skladištenju zavisi od vremena čuvanja, kao i od toga za koju namenu će biti korišćen.

Pri ovim temperaturama vlažnost vazduha mora biti 90 do 95%. Značajnije kolebanje temperature i relativne vlažnosti vazduha nepovoljno utiče na kvalitet krtola i uspešnost čuvanja, a veće odstupanje od pomenutih uslova povećava gubitak i omogućava pojavu truleži.

Skladište i opremu na kraju sezone čuvanja krompira treba očistiti i kvalitetno dezinfikovati. Za dezinfekciju je najbolje koristiti sredstva sa tzv. gasnom fazom (formaldehid 1 do 1,5%), a mogu se koristiti i preparati iz grupe ditiokarbamata.

 

 

Slider