Foto: Pixabay

Kajsija, omiljeno voće beba, deca, a i odraslih, bogata vitaminima, mineralima, vlaknima, ali proizvodnja ovog voća, koja iz godine u godinu varira, nije dovoljna da zadovolji potrebe domaćeg tržišta. Veliki problem voćarima stvara i česta pojava povremenog sušenja stabala ili apopleksije u zasadima kajsije širom Srbije.

Prema rečima savetodavca PSSS-a za voćarstvo i vinogradarstvo, diplomiranog inženjera Igora Andrejića, od ekoloških činilaca u najvećoj meri širenju apopleksije doprinose niske i kolebljive temperature, naročito pozni mrazevi koji izazivaju pucanje kore i izmrzavanje tkiva, stvarajući rane na deblu i ramenim granama kroz koje nastaje infekcija patogenima. Takđe, širenju ove bolesti doprinose i neke patogene bakterije, gljive, virusi i mikoplazme koji pojedinačnim ili uzajamnim delovanjem direktno izazivaju izumiranje stabla kajsije. 

Kako zaštiti kajsije

“Poslednjih godina uobičajena je pojava prolećnih mrazeva u našim krajevima između 4. i 10. aprila, što se poklapa sa fenofazom cvetanja ili precvetavanja kajsije. Da bi se suzbila ili umanjila šteta od mrazeva značajna preventivna mera zaštite je izbor odgovarajućeg mesta za podizanje zasada. Zasad treba podizati na mestima koja su zaklonjena od jakih vetrova. Najbolja su mesta gde duva povetarac, koji u toku zime i proleća ne dozvoljava zadržavanje hladnog vazduha, a u vegetaciji svojim strujanjem smanjuje uslove za pojavu gljivičnih i drugih oboljenja” objašnjava Andrejić.

Foto: Pixabay

Kako kaže naš sagovornik, nakon odabira mesta za zasad, treba pripremiti parcelu. Ukoliko je u pitanju prostor na kom je bio stari voćnjak, vinograd ili šikara, treba ga iskrčiti, a nakon toga poželjno je da se dve – tri godine gaje ratarske, povrtarske ili kulture za zelenišno đubrenje. Pre sadnje obavezno treba uraditi analizu zemljišta i eventualan nedostatak hranljivih elemenata nadoknaditi đubrenjem. 

Dobar odabir sorte za gajenje

“Prilikom izbora sorti u zasadu, prednost treba dati onim koje su stvorene u našim agroekološkim uslovima, ili se već duže vreme gaje na ovim prostorima, jer su se one već adaptirale na takve uslove. Zasad treba da ima najmanje četiri do šest sorti različitog vremena cvetanja, odnosno sazrevanja. Za nove zasade se predlažu sorte različitog vremena sazrevanja, od najranijih do najkasnijih, koje su se dobro pokazale u proizvodnji. Bitno je dobro odabrati i podlogu na koju će sorta biti kalemljena. Džanarika ( Prunus cerasifera ) nije najbolje rešenje, jer su kajsije kalemljene na njoj bujne, u jesen kasnije završavaju vegetaciju, a u proleće ranije počinje kretanje sokova i zbog toga su podložnije oštećenju od mrazeva” kaže naš sagovornik i dodaje da kajsija na džanarici često strada od apopleksije i ima sitnije plodove. 

Prema savetima stručnjaka, ovi nedostaci džanarike uspešno se otklanjaju interpodlogama (posrednicima) i za to mogu poslužiti “požegača“, “stenlej“, “čačanska lepotica“, “krupna zelena renkloda“, “crni trn“ ali i druge vrste. 

“Prilikom korišćenja interpodloge najpre se u rasadniku pri zemlji kalemi neka od navedenih sorti šljive na džanariku, a zatim, na 100 do 120 cm od zemlje , sorta kajsije na šljivu, i ovakav postupak poznat je kao kalemljenje na visoko ili u kruni. Kajsija kalemljena na belošljivi posebno je interesantna za toplije krajeve i suvlja zemljišta. U narednom periodu više pažnje treba posvetiti introdukovanju vegetativnih podloga za kajsiju radi podizanja intenzivnih gustih zasada sa rastojanjem 4 h 1,5 metara i sa 1 200 do 1 600 stabala po hektaru” rekao je Igor Andrejić.

Foto: Pixabay

Neophodna ulaganja

Kako bi voćari zaštitili zasad od mraza, naš sagovornika kaže da treba podići dimne zavesa u zasadu kajsije koje se stvaraju sagorevanjem vlažne slame, kukuruzovine, stabljika suncokreta ili piljevine. Osim toga, ako su u zasadu voćke sa niskom krunom, uspešna zaštita od mraza može se vršiti i orošavanjem veštačkom kišom. 

“U pojedinim periodima zime su blage, a posle toga se javljaju niske temperature. Ovakva variranja dovode do odvajanje kore od drveta posebno kada se koristi kao interpodloga šljiva. Jedna od mera zaštite protiv ove pojave je prskanje bakrom u jesen i proleće i, tamo gde postoji mogućnost krečenje debla i ramenih grana “ rekao je on.

Kako bi voće zaštitili od grada, stručnjaci voćarima predlažu podizanje zasada sa protivgradnim mrežama. A za dobar i kvalitetan rod neophodan je sistem za navodnjavanje. Posebnu pažnju treba posvetiti i rezanju voća.

“Rezidbu kod kajsije treba sprovoditi u više navrata. Neposredno pred cvetanje proređuju se skeletne i poluskeletne grane (ne starije od pet godina) koje zagušuju krunu ili se prekraćuju na potrebnu dužinu da bi se održala kruna u pogledu oblika, visine, širine i omogućilo slobodno kretanje mehanizacije. Drugi put kajsija se orezuje od 20. maja do 15. juna i u ovoj rezidbi se prekraćivanjem bujnih mladara na polovinu ili trećinu povećava broj cvetnih pupoljaka i njihova otpornost na niske temperature, odnosno odlaže cvetanje za četiri do sedam dana” objašnjava Andrejić.

Naš sagovornik ističe da posebnu pažnju kod kajsije treba posvetiti moniliji koja ostvaruje zarazu od početka obrazovanja cvetnih pupoljaka do precvetavanja (opadanja kruničnih listića). Da bi se infekcija sprečila, kajsija se preventivno štiti hemijskim sredstvima, a stabla obolela od monilije mogu uspešno da se saniraju ako se krajem maja, kada zdravi mladari dostignu dužinu od 15 do 20 cm, odstrane obolele i osušene grančice.