Berba sljive 2018
Berba sljive 2018

Pravovremeno ubrani plodovi čuvaju se kvalitetnije i bolje, pa je zbog toga od ključnog značaja pogoditi pravi momenat branja.

Utvrđivanje pravog trenutka berbe šljiva veoma je značajno za čuvanje plodova. Ukoliko su ubrani prerano, nisu dovoljno obojeni, kutikula je slabije razvijena, brže gube vodu i smežuraju se što umanjuje komercijalnu vrednost. S druge strane, kod kasno ubranih plodova je veći procenat truljenja i pojava bolesti.

Pravo vreme za berbu šljiva je kada plodovi dostignu botaničku, odnosno tehnološku zrelost

Botanička zrelost podrazumeva određenu krupnoću plodova koja je svojstvena sorti kada su semenke sposobne da klijaju i kada je prestao priliv hranljivih materija.

Tehnološka zrelost je kada je voće najkvalitetnije i najpodesnije za upotrebu.

Botanička i tehnološka zrelost mogu manje ili više da odstupaju. Kod jagodastih i jezgrastih voćaka razlike gotovo i nema, dok kod recimo zimskih sorti jabuka i krušaka razlika može biti i više od mesec dana (zavisno od načina čuvanja plodova).

Berba sljive 2018
Berba sljive 2018

Kako da odredite optimalno vreme berbe šljiva, ali i drugog voća?

Postoje različite metode za određivanje optimalnog vremena berbe: broj dana ili sume temperature od punog cvetanja do berbe, jodno-skrobni test, utvrđivanje čvrstine parenhima ploda, promena boje semena odnosno semenjače, rastvorljiva suva materija u plodu i drugo.

 

Šljiva je ove godine u Srbiji posebno dobro rodila, uprkos prošlogodišnjoj lošoj godini koja nije obećavala veliki rod

Međutim, iako veoma tražena vrsta voća, nema ni približno privredni značaj kao nekada, a razlozi za to su brojni.
Nekadašnja Jugoslavija bila je najveći proizvođač i izvoznik suvih šljiva na svetu: godine 1923. izvezeno je 66.000 tona, dok se danas izvozi tek 4 – 5 hiljada tona.

Stručnjaci, iz Čačka kao glavni razlog navode zapuštenost šljivika i uglavnom niske prinose, a potom i neadekvatan izbor sortimenta, nedovoljno navodnjavanje zasada, ali i ekonomski najznačajniju bolest virus šarke šljive koji je, posebno kod najosetljivijih sorti, desetkovao šljivarstvo u našoj zemlji.

Dugotrajna suša, bitno utiče na otežano sazrevanje, krupnoću i kvalitet plodova, pojavu ožegotina na stablima, kao i na, nimalo lak posao, prikupljanja plodova.

Sušno vreme omogućuje veći sadržaj suve materije i šećera u plodovima, ali će se postepeno gubljenje vode iz plodova odraziti na kvalitet voća.

Uvođenjem novijih pomotehničkih mera kojima se može regulisati rodnost u voćnjacima, savremenom tehnologijom uzgoja i zaštitom zasada, ovu proizvodnju bi trebalo planski i sistematski proširiti

Na taj način, obezbedila bi se sirovina za proizvodnju kvalitetne rakije, suve šljive, preradu u džemove, sokove, kompote, ali i potencijalni izvoz zamrznutih plodova u Rusiju i zemlje Evropske unije, što se poslednjih godina veoma traži, ali i očekuje s obzirom na mogućnosti kakve za ovu proizvodnju poseduje Srbija.

Kada se pomene šljiva, prve asocijacije na nju su šljivovica i „srpski brend“

Obično zaboravljamo da je šljiva veoma korisna namirnica i da u sebi ima dosta lekovitih sastojaka.
Šljiva potiče iz roda Prunus, kom pripadaju breskva, kajsija, nektarina, višnja i trešnja. Latinski naziv joj je Prunus domestica, a smatra se da poreklo vodi sa obala Kaspijskog mora.
Šljiva se gaji u celom svetu, a najveći proizvođači su Rusija, Kina, SAD i Rumunija. Srbija spada u značajne proizvođače šljiva u svetu. U našim krajevima sveža šljiva može se jesti od maja do oktobra.
Postoji preko 2000 vrsta šljiva nastalih ukrštanjem, šljive raznih veličina, različitih ukusa i raznih boja i nijansi: plave, zelene, bele, žute, crvene, narandžaste…

Lekoviti i korisni sastojci šljive

Plod šljive sadrži malo kalorija, tako da je pogodan za dijetalnu ishranu, kao diuretik, za čišćenje organizma, ali sadrži i mnoge korisne supstance. Za ishranu se koristi sveža ili sušena šljiva dok se koštica ne koristi.
Pored sveže i sušene šljive, preporučujemo i džem, marmeladu, pekmez, slatko, kompot i sok od šljive, jer se mogu koristiti tokom cele godine.
Sušene šljive su izvor korisnih sastojaka, mogu se jesti tokom cele godine, a od njih se pravi i veoma ukusan kompot.
Iako šljivovicu kao alkoholno piće ne preporučujemo za zdravu ishranu, obloge od šljivovice, komovice ili prepečenice pomažu protiv mnogih bolesti i tegoba: povišena temperatura, bolovi u zglobovima, reuma…itd.

Tekst priredila: Redakcija