Junetina postaje luksuz

355
0
SHARE
Junetina cena
Poskupela junetina

Cene u Srbiji skaču kao lude i toga je svestan svako, a naročito oni kojima sve više ponestaje para – naročito prilikom kupovine osnovnih namirnica.

U redu je što gorivo poskupljuje, i ne moramo da se vozimo autom, ići ćemo peške ili javnim gradskim prevozom. Seljaka niko ne pita, on mora da napuni rezervoar kako bi završio osnovne radove.

Ne moramo da kupimo ni novu obuću, izguraćemo u starim čizmama još jednu sezonu, dobar nam je i stari kaput… Ali kada je hrana u pitanju tu već nema dileme jer za to moramo da imamo. Međutim, šok nastaje onda kada za kilogram junetine moramo da izdvojimo preko 800 dinara – za kilogram krtine.

Šta je uticalo na ovako drastično povećanje cena?

Junetina u otkupu trenutno košta oko 2,4 evra po kilogramu, dok je višegodišnji prosek bio od 1,9 do maksimalno dva evra. Stručnjaci navode da su dogovoreni izvozni poslovi sa Turskom razlog ovakvog stanja na tržištu, a koje odgovara proizvođačima ali ne i kupcima.

Sporazum o slobodnoj trgovini potpisan sa Turskom, omogućio je domaćim proizvođačima izvesnije poslovanje i delimično sigurnu prodaju, koju do sada nisu imali. Ali ,,dok jednom ne smrkne drugom ne svane” – kaže narod i to je ovoga puta tačno.

Cena u otkupu se nije menjala poslednjih 10 godina, i kako je proizvodnja u Srbiji izuzetno skupa, tovljačima se nije isplaćivalo da uopšte tove junad. Međutim, tovil su pa su koliko – toliko ipak nešto i zarađivali. Cena od 2,4 evra po kilogramu žive vage nikada nije bila tako dobra, ali ako se uzme u obzir poskupljenje goriva, cena stočne hrane, kao i loša godina, računica je jasna.

Opet nema dovoljno za akumulaciju kapitala, za unapređenje i proširenje proizvodnje. Dogovorena izvozna kvota je 5.000 tona što bi, prema najavama iz Ministarstva poljoprivrede, moglo da bude ispunjeno uskoro. Sa druge strane, rast cena mogao bi da doprinese smanjenju potrošnje ove vrste mesa na domaćem tržištu. Ona je i u redovnim okolnostima bila mala jer se u Srbiji godišnje, po stanovniku, potroši svega tri do četiri kilograma ove vrste mesa.

Prema najavama, izvozna kvota za Tursku od naredne godine  mogla bi da bude udvostručena, pa je neizvesno dalje kretanje cena u maloprodaji. Koliko smo mi malo tržište vidi se po tome što nas je kvota od 5.000 tona poremetila, gotovo preko noći.

Ono što nam nikako ne ide u prilog jeste da ukoliko opadne i proizvodnja i potrošnja na domaćem tržištu, vrlo lako se može desiti da i pored sopstvene proizvodnje uvozimo meso iz Evrope, Amerike a možda i iz Australije. Naravno čim padnu carine.

Koliko je to meso kvalitetno i upotrebljivo govore razne špekulacije, a takvih smo afera već imali.

Recimo, da je po standardima iz zemalja iz kojih se uvozi odavno prošao rok trajanja, dok se u Srbiji po našim standardima taj rok trajanja prihvata.

I još nešto! Da će promena svakako biti govori i nedavna izjava ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića o tome da se osim Turske otvara i tržište Kine za izvoz mesa iz Srbije. Ministar je istakao da je pitanje koje se sada postavlja „da li Srbija ima dovoljno govedine za izvoz?” i dodao je da se stočni fond u našoj zemlji širi, što je ipak dobra vest, jer bi na taj način bilo inicirano otvaranje većeg broja farmi u Srbiji. To bi možda dovelo do toga da ima dovoljno mesa, ne samo za izvoz već i za nas.

Tekst priredio: dipl. inž. Goran Veljković