Fabrika za preradu voca
Srpsko - mađarska fabrika za preradu voća

Trave, korovi, začini, soda i kreč mogu da prihrane voćke nakon berbe i idealna su zamena za bakarna sredstva u zimskom prskanju.

Iako je nastupila jesen još uvek mogu da se beru listovi maslačka, gaveza, koprive, paprati, hajdučke trave i preslice. Uzmite veliko bure od, na primer, 150 do 200 litara i stavite na dno 15 – 20 kilograma gore navedenih biljnih vrsta. Dolijte do vrha vodu – najbolje kišnicu i ostavite da odstoji 15 do 20 dana, uz povremeno mešanje.

U drugo bure stavite lukovicu od crvenog i belog luka, zatim pelin, mleveni biber i čili papriku. Dovoljne su dve kese lukovice i pelina i po 250 grama bibera i čili paprike na 150 do 200 litara vode. Takođe, ostavite da odstoji oko tri nedelje i povremeno mešajte.

Rastvor bogat mineralima i vitaminima

Pomešajte po jedan litar tečnosti, iz oba bureta, u prskalicu zapremine deset litara i tretirajte stabla dok nije spao list sa voćaka. Dodajte i malu kafenu šolju jestivog ulja, kako bi se omogućilo bolje prianjanje na površinu lišća, grana i debla. Ako imate veću prskalicu povećajte doze proporcionalno zapremini. Potrebno je dobro procediti tečnosti iz buradi da ne bi došlo do začepljenja dizni.

Ne morate da potrošite svu količinu pripremljenog rastvora u buradima, koja bi trebalo da budu plastična ili drvena. Tokom zime doći će do potpune razgradnje biljnog tkiva i na dnu će ostati samo mali talog. Voda će biti tamna i bogata korisnim mineralima i vitamina tako da isti postupak možete ponoviti u proleće naredne godine, malo pre cvetanja voća.

Odradite i tretman sodom

Korovi i trave idealni su za prihranu dok luk, pelin i začini, osim hranjljivih materija, utiču i na populaciju štetnih insekata koji su tek položili jaja na stabla, a svojim mirisom deluju i odbijajuće na odrasle jedinke.

Ipak, pre ove aktivnosti, uzmite sodu bikarbonu i sa njom tretirajte listove i drveće. Ako imate hektar voćnjaka, dovoljna su dva kilograma sode na 1.000 litara vode. Ova mera dobra je za dezinfekciju stabala nakon berbe. Posle sode upotrebite gore navedene trave, povrće i začine.

Dodajte organski bor – važan je u oplodnji

Dodajući organski bor, možete da izbegnete upotrebu bakarnih sredstava u zasadima jer bakar (Cu), iako je dozvoljen u ekološkoj poljoprivredi, zagađuje zemljište i može da bude štetan za ljude i životinje, ako dospe na vodene površine. Inače, dozvoljena su četiri kilograma Cu godišnje, po hektaru.

Kopriva ima azota u sebi, maslačak bakar, gavez fosfor i kalijum, preslica silicijum, paprat kalijum, a hajdučka trava je dobar dezinficijens. Svemu ovom možete da pridodate i organski bor koji ćete nabaviti u poljoprivrednim apotekama, a doza je jedan litar na 500 litara vode. Bor je ključan mikroelement u oplodnji voća.

Dobri stari kreč

Kada opadne list, poželjno je rasuti kreč oko stabala da bi se smanjio infektivni potencijal gljivica na opalom lišću, a ukoliko su u mogućnosti, voćari mogu da tretiraju krečom kompletna stabla jer je primećeno da je u narednoj vegetaciji, potreban manji broj tretmana protiv insekata i gljivica. Kreč je i odličan dezinficijens.

On kod insekata nagriza meko telo, čak utiče i na odrasle jedinke koje imaju oklop, guši ih zbog čega kasnije umiru. Dodajte mu i so da bi bolje prianjao na površinu stabla. Samo pripazite, da ga ne stavljate u velikim dozama, kako ne bi došlo do alkalizacije tla. Dovoljno je 150 – 200 kilograma po hektaru, ako se rasipa, a rastopljenog u vodi oko 50 kilograma na 1.000 l vode, ukoliko se tretira celo stablo.