- Reklama -

Koliko su dobri jagodari u Srbiji pokazuje upravo Predrag Miivojević, iz Brgulica koji se već 20 godina bavi proiozvodnjim jagoda. U jednom momentu je imao 2 hektara jagoda na otvorenom, ali je zaključio da od puke mase nema vajde, te u borbi sa kišom koja je ometala berbe, došao je do ideje da pređe na plasteničku proizvodnju jagoda.

Međutim, iako je bio za jagodu na otvorenom, brzo je uvideo da kada pređete na plastenik, igra je savim drugačija, te da se opet moraju iskustveno savladati neke stvari.

O gajenju jagoda u plasteniku, njegovim iskustvima i tome zašto na plastenicima nema vrata, razgovarali smo sa Predragom Milivojevićem, te smo ga pitali zašto je sa visokih plastenika, gde sigurno postoji velika masa vazduha, skinuo vrata, kao i zašto su plastenici postavljeni kao dva tunela?

Skinuo sam vrata jer sam na početku proizvodnje imao loša iskustva. Jagoda je u sredini dosta propadala, dosta su je napadali svakakvi insekti, i onda sam odlučio da ih poskidam i da probam otvorenu proizvodnju. Tako je i ostalo, celu zimu i proleće je bilo otvoreno. Dodatno, imali smo problem sa cvetanjem. Zimi smo zatvarali mnogo, a možda je plodove trebalo držati malo otvorenim. Tako je ranije kretala vegetacija, cvetanje, te se plod nije formirao kako treba i dolazilo je do raznih deformiteta, što se odražavalo na kvalitet ploda, a kasnije i na finansijski aspekt – objašnjava Milivojević.

Tada je, u borbi sa insektima, bilo i prskanja, što je dovodilo do kvaliteta ploda kakav nije želeo da proizodi.

Jagoda koju sada proizvodim, nije organska, ali je tu u klasi. Minimalno prskanje, jedna zaštita, a kvalitet to i pokazuje – ističe Milivojević.

Inače, jagoda koja se nalazi u plastenku, pod folijom, ranije stiže bez obzira što platenici nisu zatvoreni. Pod njima jagoda se bere više od nedelju dana, a ona pored, koja je na istoj liniji prihrane – stiže drastično kasnije.

Naime, kada je Milivojević skinuo vrata proizvodnja je krenula sasvim drugačije. Jagoda je kasnije cvetala u vreme kada pčele bilo solitarne bilo medonosne već mogu da delom odrade oplodnju. Ventilacija je sprečila nastanak bolesti, što se i videlo na staroj sorti kleri, koju Milivojević proizvodi.

Kako je Milivojević istakao, hraniva ovde ide inače manje, a jagodari bi trebalo da budu oprezni sa dodavanjem kalijuma, jer kalijum da boju plodu, da i nešto šećera, međutim, jagoda toliko dobro prima kalijum da može da ostane sitna.

Ono što je njegovo zapažanje je da bez zgorelog stajnjaka ili ekvivalenta nema dobre proizvodnje. Sada se ovde dodaje i manje od jednog grama đubriva po zalivanju, a stajnjak je taj koji hrani.

Milivojević je za Bolju zemlju otkrio i jedan trik, a to je da vuče vodu iz bunara, a prihranu dodaje putem venturijevog sitema cevi.

Naime, na crevu koje uvlači rastvor hraniva nalazi se najobičniji filter od auta benzinca. Pokazalo se da je mrežica koja se ugrađuje na taj filter idealna da spreči upad grudvica u sistem.

“To mi je palo na pamet, jer kada se prihrana u buretu meša padne mi neka liska, i svakakvog trunja i onda da ne bi prljalo sistem, došao sam na ideju da bi taj filter od auta mogao da isfiltrira tu smešu. Mada, imam i meš filter od 120 mikrona, koji ne da se isprlja sistem. Uz sve to, i dosta organskog đubriva, mislim da će ova jagoda trajati četiri godine” – rekao je Milivojević.

Iskusnog jagodara i povrtara, pitali smo, ako ima trake na svakom banku, gde je onda uloga rasprskivača? Prema njegovim rečima rasprskivači su tu da bi jagodama približio uslove, kakvi su joj, inače, potrebni, i kako bi napravio veštačku rosu.

Leti kada su velike vrućine, list se neprestano suši. Tako tokom vrućina, preko noći, napravim rosu kada i čoveku prija da se umije, kako bi se plod rashladio i osvežio i ujutru i to izgleda jako dobro – objašnjava Milivojević.

Inače, Grad Beograd subvencionisao je izgradnju ovih plastenika. U razgovoru sa Peđom, redakciji Bolja zemlja objasnio je da su za njegove plastenike zaslužne gradske vlasti.

Kako je rekao, bez veza, bez poznanstava, konkurisao je i dobio sredstva, te preporučuje svima da se okušaju.

Cena jagoda

Ali, sada stižemo do drugog dela. Cena jagoda je progresivno padala prošle nedelje. Dodatno, naši jagodari nemaju dovoljnu zaštitu tržišta, a i uredba oko izvoza u Rusiju, sigurno nije pomogla da se fomira fer cena.

Sami smo krivi. Kod nas se najviše uvozi u periodu kad je nema kod nas, i to nam obori cenu. Kada se oko prvog maja, količine koje su uvezene “očiste” cena poraste, te mislim da je na kraju, ipak, dobra cena – kaže Milivojević.

Nažalost i pored toga što je jagoda toliko važan izvor prihoda za veliki broj poljoprivrednika ne postoji neko udruženje koje je makar pokušalo da zastupa interese jagodara, a itekako ima oko čega da se pregovara.

Stoga, iako, ne možemo da se izborimo sa grčkom i albanskom mediteranskom klimom, možemo da bolje radimo od njih.

Ceo prilog možete pogledati ovde.

 

S.P.