foto: J. El Omari, prinos jabuka oko 50 tona po hektaru
foto: J. El Omari, prinos jabuka oko 50 tona po hektaru
- Reklama -

Kako saznaje portal Bolja zemlja, otkupna cena jabuka kreće od 25 do 30 dinara. Voćari Centralne Srbije su izuzetno nezadovoljni, a kao najveći problem navode nedostatak smeštajnih kapaciteta za voće i otežane uslove za izvoz.

„Pošto su uveli pravilo da samo oni koji imaju 500 tona hladnjaču mogu da izvoze, mi mali svoju robu tako ne možemo da prodajemo i plasiramo dalje na tržišta i izvezemo, jer nemamo tolike hladnjače. Ovako zavisimo od većih hladnjačara. Koliko sam primetio, veći hladnjačari izvoze po 50 evrocenti za kilogram, a meni plaća 25-30 dinara. U zadnje vreme drastično je pala cena, a troškovi se povećavaju. Ja sam samo uložio milion i po dinara, samo za opremu po hektaru, mrežu, navodnjavenje vodu, a ovamo te ‘ubijaju’ sa cenom“, žali se voćar Zoran Nikolić iz Blaznave kod Topole.

Potrebno je mnogo novca za hladnjaču od 500 tona

Nikolić uzgaja voće na 5ha površina, od toga polovina je jabuka, godišnji prinosi do sada kretali su se do 40 tona po hektaru, a očekuje da će sa protivgradnom mrežom rod jabuke da prestigne 50 tona. S druge strane Ljubomir Jovanović, takođe voćar iz Blaznave ima 12ha pod voćem i kao i Nikolić hladnjaču od 20 tona. Svoju robu plasira delom na domaće tržište, susedne zemlje i za Rusiju, ali kao i svi ostali voćari iz ovog sela, pa i čitave Srbije zavisi od većih hladnjačara i otkupljivača.

„Prodajem ono što nemam gde da smestim, dajemo nakupcima, a za hladnjaču od 500 tona potrebno je ulaganje od 300 do 500 000 eura“, kaže Jovanović za Bolju zemlju.

foto: J. El Omari, voćarima iz Blaznave nedostaju smeštajni kapaciteti za samostalan izvoz
foto: J. El Omari, voćarima iz Blaznave nedostaju smeštajni kapaciteti za samostalan izvoz

Sad već dobro poznata Uredba Vlade Republike Srbije propisuje da izvoznici mogu biti samo firme koje imaju u vlasništvu ili zakupu hladnjaču od 500 tona za voće, sopstvenu ili ugovorenu proizvodnju voća, prostor za klasiranje i pakovanje, fitosanitarni pregled i zaposlenog za poslove zaštite bilja. Nikolić i Jovanović kao članovi blaznavačkog udruženja u svojim zasadima imaju sisteme za navodnjavanje, protivgradnu mrežu kao i plaćenog zaštitara visokog obrazovanja, ali to, kažu, nije dovoljno. Potrebna je i institucionalna podrška.

Ne možemo sami!

Ne možemo zajednički da izvozimo jer nam treba hladnjača da bi mogli nešto da uradimo, ovako ništa. Napravljeno je milion problema da se dođe do toga. Ne vidim nikakvo rešenje, jer nikog nema da nam izađe u susret i pomogne. Svi nas saslušaju i na tome se završi. Država samo lepo priča“, komentariše Jovanović.

Do kredita za izgradnju tražene hladnjače, kaže proizvođač iz Blaznave, teško je doći. Zbog toga, mnogi proizvođači, dobro poznatog voćarskog kraja Šumadije, imaju ‘vezane ruke’, uprkos svim uslovima koje zadovoljavaju, kad su u pitanju količine i kvalitet voća i opšta zaštita i opremljenost zasada.

„Mi smo napravili udruženje i radimo na tome da napravimo veliku zajedničku hladnjaču, ali ne ide tako lako. Država treba da nam pomogne oko smeštaja robe i plasmana u smislu da se pojednostavi birokratski deo papirologije za izvoz, kaže Nikolić.

foto: J. El Omari, najveću površinu pod protivgradnom mrežom i navodnjavanjem imaju voćari Blaznave
foto: J. El Omari, najveću površinu pod protivgradnom mrežom i navodnjavanjem imaju voćari Blaznave

Kako tvrde naši sagovornici trenutno je slaba potražnja za jabukom kao i izvoz. Iako je Rusija najveći kupac i samo u prvoj polovini ove godine izvezveno je preko 100 hiljada tona jabuka na ovo tržište, srpski voćari su već nekoliko zadnjih godina na nuli.

Ko zarađuje u međuvremenu, ko određuje pravila i postavlja limite, možda će uskoro postati samo retoričko pitanje.

 

J.E.