Iz prve ruke – sve što niste znali o seči kupusa (FOTO)

Ukoliko želite da dobijete sitniji kupus, koji se danas najčešće i traži, onda je gušća sadnja, odnosno prostor od glavice do glavice je manji, dok je za krupniji kupus sadnja ređa.

200
0
SHARE
Foto: Nikola Medić, privatna arhiva

Dok neko dobrih osam sati provede za računarom na poslu, poljoprivrednici svoje radne sate kvalitetno iskoriste na njivi, pogotovu sada kada seča kupusa uveliko traje. Kako kažu za Bolju zemlju, ovogodišnji prinos kupusa je odličan, ali i dodaju da je gajenje kupusa poslednjih godina postalo toliko popularno pa je danas konkurencija veća, a cene niže.

Foto: Nikola Medić, privatna arhiva

Mladi poljoprivrednik proizvođač iz Futoga, Nikola Medić i nedeljom je na njivi, a dok je razgovarao sa nama, napravio je kraću pauzu kako bi nam objasnio sve što nas je zanimalo o seči kupusa, kao i sadnji i sortama ovog povrća.

„Krenuli smo pre nekih mesec dana sa sečom kupusa i evo traje i dalje, a ako bude lepo vreme, verujem da će ostati kupusa i za januar. Ako gajite onaj raniji kupus, onda se on sadi u maju i već krajem avgusta možete da ga sečete, a ovaj što mi sada sečemo i koji se najviše koristi za kiseljenje, on se sadi krajem jula, početkom avgusta. Mi ne sadimo puno tog ranog kupusa, nekih 2 hektara, ostalih 8 nam je kasniji kupus“, kaže za Bolju zemlju Medić, koji na porodičnom imanju sadi i šargarepu, cveklu i mladi krompir.

Foto: Nikola Medić, privatna arhiva

Nikola kaže da je ove godine slab izvoz kupusa, pa zato i seča duže traje.

„Mi ovde imamo dosta da sečemo, evo decembar je, još nije sve isečeno, ali generalno seča ume da potraje od dva do tri meseca, u zavisnosti od toga koliko je kupus tražen i da li ima izvoza. Kod nas kupus sečemo ručno, jer kada ide u markete, važno je da ne bude oštećen, ali ako se kupus kiseli onda sečemo kombajnom, i tada ti ne trebaju radnici“, govori mladi poljoprivrednik.

Foto: Nikola Medić, privatna arhiva

S obzirom na to da ručno seku kupus, Nikola se požalio da je došlo takvo vreme da je sve teže pronaći radnika koji bi mogao da im pomogne na njivi, iako je, kako kaže dnevnica dobra.

„Nema puno radnika u Futogu, a ni okolini, a neki pak neće ni da rade. Tokom seče kupusa dnevnice su malo više, pa po satu idu oko 250 dinara, a posla ima, tako da radnici mogu i dobro da zarade s obzirom na to da u toku dana budemo na njivi od 5 do 8 sati, u zavisnosti od toga koliko imamo naručenog kupusa“, kaže Nikola.

Foto: Nikola Medić, privatna arhiva

On savetuje sve one koji žele da gaje kupus da probaju sortu „bravo“ koja je trenutno najtraženija, a njegova porodica na manjoj površili sadi i čuveni futoški kupus. Nikola je bio itekako od pomoći, pa nam je objasnio i kako se zapravo odvija sadnja kupusa.

Foto: Nikola Medić, privatna arhiva

„Seme kupusa je jako sitno i mi ga prvo sejemo u kontejnere od stiropora koje napunimo zemljom. Ti kontejneri budu na vodi i nakon 35 i 40 dana taj kupus rasađujemo na njivi. Prskamo ga u početku dok mu ne krene glavica dva puta, i potrebno je dosta navodnjavanja – oko 6 do 7 puta pre seče. Zaliva se na svakih 7,8 dana ukoliko nema kiše, a ako padne, onda može i na 15 dana. Ima i onih poljoprivrednika koji gaje kupus u staklenicima, pa ga sade u februaru, ali tada morate da grejete plastenike“, objašnjava mladi poljoprivrednik iz Futoga čiji je ovogodišnji prinos kupusa oko 40 tona po jutru.

Dodaje da kupusu ne prijaju velike vrućine, ali da mu mraz ništa ne smeta, kao i da ova otporna zeljasta biljka može da izdrži i to minus 8 stepeni.

„Ima tu i raznih bolesti koje mogu da napadnu kupus, jedna od najčešćih je plamenjača, bele vaši, sve to može da umanji rod. Obolele biljke počinju da venu i trule kada ih napadne nešto, pa onda moramo da ih bacimo“, objašnjava Nikola.

Sorte koje se gaje na našim prostorima

  • Futoški
  • Bravo
  • Srpski melez
  • Sunta
  • Tenasity
  • Oracle
  • Compass

Pogledajte OVDE sve sorte koje su priznate u našoj zemlji.

Mladi poljoprivrednik nam je objasnio da ukoliko želite da dobijete sitniji kupus, koji se danas najčešće i traži, onda je gušća sadnja, odnosno prostor od glavice do glavice je manji, dok je za krupniji kupus sadnja ređa. Nikola preporučuje da je najbolje da prostor od jedne do druge glavice bude oko 33 santimetara.

Pitali smo ga koliko mu se isplati da gaji kupus i da ga prodaje na veliko, mladi Futožanin tvrdi da je ulog mali, a da može dobro da se živi od ove zeljaste biljke.

„Ulog je otprilike 2.500 evra po jutru, u šta ulazi seme, veštačko đubrivo, mehanizacija, kontejneri za sadnju, radnici koje plaćamo kada sadimo kupus, a zarada ume da bude dobra, ako ga recimo prodamo za 20 dinara. Za 10 dinara po glavici možemo da pokrijemo troškove koje smo imali, ali već sa 20 imate dobru zaradu. Prošle godine je cena otišla čak do 38 dinara što je bilo odlično. Kažu poljoprivrednici da kada krene kupus možeš da se obogatiš od njega! Uvek  se traži, tako da nama uvek kapne neka para i nastavićemo da ga gajimo, a planiramo da za dve godine krenemo u veću proizvodnju i kiselog kupusa. Kiseli kupus je skuplji, ali zahteva i veća ulaganja od magacina, posebnih bazena, kaca“, zaključuje Nikola.