Foto: Bolja zemlja
- Reklama -
Slider

Kada upoznate prave domaćine i ljude, prosto znate da je to to.
Znate da su ljudi kao što su braća Maksimović, i cela njihova porodica iz brdoviti Mataruga, opština Kraljevo, porodica kakva bi trebalo da bude.

braća Maksimović, Mataruge, Kraljevo

Ovi ljudi ovde stvaraju vrednost za Srbiju i bore za opastanak svakog dana da bi godišnje proizveli 140 vrhunskih simentalskih junadi i to isključivo sa 40 hektara svoje zemlje, uglavnom pored Ibra.

Ovo su prelepi krajevi, objekat gde se tove junad, pored samog Ibra, bi mogao da bude i sjajno mesto za neku turističku atrakciju, ali trenutno je prazan jer je u toku odmor, kako bi se uradila dezinfekcija.

U međuvremenu junad se nalazi na nekoliko drugih mesta, a deo teladi je pušten na pašnjake, uz električne pastire, gde se sprema za tov.

Samo selo Mataruge je lepo mesto, nažalost deli sudbinu mnogih sela u Srbiji, a to je gubitka stanovništva. Deo odlazi u Kraljevo, a deo još dalje, pa ipak ova porodica je uspela i da radi zemlju i da tovi junad i da jednostavno opstane.

Lako ćemo da govorimo i o suvom tovu i teladima, prodaji, uredbama, ono što nas je oduševilo kod braće Maksimovića to je što su sjajna porodica. Oni su rodoljubi, domaćini, ljudi na mestu i to na mestu odakle su mnogi otišli, a to je srpsko selo.

Što je isto važno i za svaku pohvalu je ćinjenica da ovi ljudi godišnje proizvedu oko 75 tona mesa.

Ivan Maksimović, Mataruge, Kraljevo

– Telad kupujemo ovde. Po raznim selima u okruženju i tovimo ih od 10 do 15 meseci – kaže Ivan Maksimović. – U svakom trenutku na gazdinstvu imamo od sto do sto pedeset komada. Proda se minimum sto grladi godišnje, prosečne kilaže oko 600 kg.

– Svi radimo u porodici, težak je to rad, ali nas, hvala Bogu, ima dosta – dodaje on.

Dragan Maksimović, Mataruge, Kraljevo

Dragan Maksimović je objasnio i kako su sprečili širenje virusa među teladima, a Ivan Maksimović kako ih hrane. Njihova metoda daje odlične rezultate u zaštiti životinja od bolesti, a kako su to uradili pogledajte u videu ispod teksta.

– Mi vodimo knjige i možemo da pokažemo podatke. Pre devet ili deset godina bikovi su prodavani po ceni od 1,9 evra po kilogramu žive vage, a danas je cena 1,8. Neću uopšte da pričam o kukuruzu, samo kada saberete koncentrat i seno i cenu bika pogledate može najviše sto evra da ostane – objašnjava on probleme sa kojima se susreću. – Kilaža bika puta cena i onda oduzmete tri tone koncentrata puta cena, lako se izračunava.

Šta je sa uredbom koja bi trebalo da olakša našim stočarima posao?

Maksimovići ne samo da ovoj zemlji naprave 75 tona mesa, nego to njihovo meso donosi devize koje smanjuju naš spoljnotrgovinski deficit. Većina njihove junadi ide za Crnu Goru. Crnogorski partneri su se pokazali kao veoma korektni. Naplata od 20 000 po osnovu uredbe je otežana zbog birokratije. Cenimo to što neko pokušava da utiče na tržište, ali izgleda da nešto ne funkcioniše.

– Evo ja ću vam reći moje mišljenje. U PSSS Kraljevo su mi rekli kako su u poslednjih mesec dana promenjene tri uredbe i da oni ne znaju ni da li imam pravo, niti mogu da mi pomognu jer ne znaju kako da pošalju zahtev za subvenciju – objašnjava Dragan Maksimović.

Ovaj izuzetno inteligentan čovek je rešio da se informiše direktno na sajtu ministarstva i tamo je našao kako najnovija uredba doslovce glasi. No, kada je kontaktirao Upravu za agrarna plaćanja oni su imali drugačije informacije.

O čemu se tu radi i šta se stvarno dešava, pogledajte na snimku ispod…

Slider