- Reklama -
Slider

Nedavna analiza Instituta za opštu hemiju pokazala je da svi slatki kremovi – namazi koje posebno mlađi rado vole da stavljaju u palačinke i koji se mogu naći u prodaji, sadrže emulgatore i dodate arome kao i da su puni štetnih zasićenih masti. Dovoljno je da pojedete samo 50 g krema ( a to je ono jedno najmanje pakovanje ) i prekoračili ste preporučenu dnevnu dozu u količini šećera. Ako se tome doda da nakon toga popijete čašu soka ili još gore neko gazirano piće, pojedete krišku belog hleba, neko testo ili masan obrok, dobrano ste ušli u crveno. Često konzumiranje takve hrane može da dovede do ozbiljnog narušavanja vašeg zdrvstvenog stanja kao i do začepljenja krvnih sudova, gojaznosti i kvarenja zuba. Ali vratimo se slatkim kremastim namazima kojih ima na desetine u rafovima naših prodavnica.

Dakle u analizama koje je sproveo institut, utvrđeno je da gotovo svi kremovi ( razilke su u nijansama ) sadrže u 100g proizvoda 31% ulja i to onog najgoreg palminog tj. njen hidrogenizovani deo koji je najgore moguće smeće jer je jeftino i dozvoljeno je da se stavlja u mnoge slatke proizvode, potom 57% šećera, svega 3% lešnika i 3-7% kakaa. Dakle kada odlučite da filujete palačinke nekim od kremova znajte da ste upravo uradili isto kao da ste bilo koje ulje (a u kremove ide ono najgore) zasladili šećerom preko svake mere. Ova dva sastojka (ulje i šećer) čine 90% sadržaja omiljene poslastice ne samo dece već i odraslih, dok su lešnik, kakao i mleko u gotovo zanemarljivom procentu.

Zasićene masne kiseline u vidu tzv. hidrogenizovane biljne masti – palmine, najčešće stoje na deklaracijama većine proizvoda (napolitanke, keks, kremovi, čipsevi, mesne prerađevine itd..) Njihova zastupljenost u ishrani u većim količinama utiče na povećanje nivoa ukupnog i LDL holesterola, koji su faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Trans masnoća se ponaša kao zasićena masnoća u organizmu i takođe podiže nivo LDL holesterola, a pored toga ima uticaj i na sniženje zaštitnog HDL holesterola. Trans masnoće su u sastavu proizvoda navedene kao hidrogenizovana ili delimično hidrogenizovana biljna mast. Hidrogenizovana i delimično hidrogenizovana ulja se nalaze u većini margarina i prženoj hrani, a dodaju se i radi poboljšanja ukusa, konzistencije i produženja trajnosti grickalice, keksevi i krekeri. Hidrogenizovane biljne masti nastaju u tečnim biljnim uljima koja su prošla hemijski proces hidrogenizacije dodavanjem atoma vodonika, kako bi za potrebe tehnološkog procesa prešle u čvrsto stanje na sobnoj temperaturi.

Zbog svega ovoga, kada sledeći put poželite da namažete palačinke nekim od kremova ipak se vratite u doba naših baka i detinjstva roditelja, pa isti zamenite domaćim džemom ili ih punite bilo čim drugim. Kremovi su definitivno postali jedna od niza namirnica koje loše utiču na naše zdravlje.

 

Priredio: dipl. inž. polj. Goran Veljković

Foto: Pixabay

Slider