Foto: Pixabay

Članovi Nacionalnog tima za preporod sela Srbije predlažu povratnicima da ostanu u zemlji i deo svog novca ulože u proizvodnju sadnog materijala, jer je to veoma isplativ posao.

Predstavnici zadruge napravili su kalkulaciju za proizvodnju na jednom hektaru i dodali da je očekivana bruto zarada od proizvodnje sadnog materijala na toj površini oko 100.000 evra.
Na toj površini, kako kaže direktor Dejan Miladinović može da se proizvede oko 70.000 voćnih sadnica ili 150.000 loznih kalemova.
Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Krkobabić i akademik Dragan Škorić predložili su povratnicima da novac ulože u proizvodnju sadnog materijala i dodali da je podizanje zasada sa kvalitetnim sadnim materijalom najvažniji faktor za brže unapređenje voćarstva i vinogradarstva.

“Proizvodnja voćnog i loznog sadnog materijala je tradicionalno porodični posao, a naši kalemari, kojih najviše ima u okolini Kruševca i Trstenika su među najboljima na svetu! Odlični uslovi za proizvodnju kvalitetnog sadnog materijala postoje i u Vojvodini”, navodi se u saopštenju ovog tima.

Foto: Pixabay

Srbija uvozi više od 70 odsto sadnog materijala

Prema podacima Privredne komore Srbije, registar proizvođača, prometnika i uvoznika sadnog materijala voćaka i vinove loze Uprave za zaštitu bilja broji oko 1.000 registrovanih pravnih i fizičkih lica. Tokom 2018. godine Srbija je od izvoza sadnog materijala ostvarila 17,3 miliona dolara dok je iste godine uvoz iznosio 16,8 miliona dolara. Prošle 2019. godine izvoz je značajno porastao i dostigao vrednost od 27,9 miliona dolara, dok je istovremeno uvoz smanjen na deset miliona dolara.

Kako navodi stručnjak za voćarstvo profesor Zoran Keserović, danas Srbija uvozi više od 70 odsto sadnog materijala za savremene zasade jabuke i kruške, trešnje na podlogama Gizela 5 i 6 oko 90 odsto, jagode 80 procenata, borovnice 100 odsto i oraha (najviše iz Turske) oko 60 odsto.

Foto: Pixabay

Ministar Milan Krkobabić posebno naglašava da postoji realna mogućnost za povećanje proizvodnje sadnog materijala namenjena izvozu i preporučuje da će kalemari biti uspešniji ako se udruže:

“Srbija poseduje velike neiskorišćene resurse za znatno povećanje proizvodnje kvalitetnog sertifikovanog sadnog materijala, koji mogu da je vrate na slavnu poziciju velikog izvoznika, kao kada je samo na rusko tržište izvozila lozne kalemove za oko 30 miliona dolara godišnje. Srbija ima daleko bolje agroekološke uslove za proizvodnju sadnog materijala u odnosu na mnoge zemlje iz kojih trenutno uvozimo kalemljene sadnice. Uz to, na fakultetima i institutima imamo i međunarodno priznate stručnjake za voćarstvo i vinogradarstvo, koji mogu značajno da podignu kvalitet te proizvodnje. Naši domaćini ne smeju da propuste tu šansu! A njihovi izgledi za uspeh su neuporedivo veći ako se udruže i u procesu proizvodnje uštede, a na svetskom tržištu lakše i brže zarade više novca”, ističe on.

Kalemljene sadnice po 8 EUR
Profesor Zoran Keserović misli da Srbija nije dovoljno uradila na unapređenju tehnologije proizvodnje kvalitetnog sadnog materijala, a pogotovo kod jagodastih vrsta što ima za posledicu smanjenje prinosa i pojavu nekih oboljenja i predlaže da se uspostve procedure za stvaranje i održavanje sortno čistog i zdravog sadnog materijala, kao i njegovo dalje umnožavanje, kategorizaciju i promet.
Akademik Dragan Škorić kaže da će proizvođače organizovano voditi u Italiju, Francusku, gde će na licu mesta biti osposobljeni da uspešno učestvuju u oštroj tržišnoj utakmici – da kalemljene sadnice prodaju po 8 EUR, a ne po 1-3 EUR.