Isplanirajte setvu kukuruza

898
0
SHARE
sejalica
sejalica

Kukuruz je kultura koja u Srbiji tradicionalno zauzima najveće površine. Kultura koja zaokuplja najviše pažnje i predstavlja jednu od profitabilnijih roba. Sama činjenica da se nalazi u 70 % prehrambenih artikala dovoljno govori o njegovom značaju. Zimski period je protekao uglavnom sumirajući utiske iz prethodne sezone kao i detaljnom odabiru hibrida za narednu vegetaciju.

Setva kukuruza predstavlja jedan od kritičnih momenata komej se treba detaljno posvetiti. Ko je do sada shvatio da su pripremne radnje najvažniji segment u svemu, onda je bliži ostvarenju cilja. Za dobru i kvalitetnu setvu predhodno se moraju uraditi određene operacije.

Jesenje oranje obaviti na vreme kako bi žetveni ostaci od predhodne kulture bili zaorani i tokom jeseni se razložili pod dejstvom mikroorganizama. Takođe, na vreme zatvoriti brazdu kako bi sačuvali vlagu zemljišta.

Prolećna priprema (setvospremiranje)

Prolećna priprema (setvospremiranje) treba da ide samo do dubine setve kako bi i dalje zadržali optimalnu vlažnost zemljišta. Poznato je da su hraniva ta koja donose prinos, ali sve operacije koje utiču na očuvanje neophodne vlage u proleće su ključ uspeha.

Odabir hibrida

Prilikom odabira hibrida, biraju se oni koji imaju visok procenat klijavosti i energije. Ove dve stvari uglavnom zavise od proizvodnih uslova iz predhodne godine. U pojedinim situacijama mogu odigrati ključnu ulogu. Odabrati hibride koji su u višegodišnjem proseku davali dobre rezultate. Izbegaviti seme hibrida koji su dobri u kišnim, a loši u suvim godinama. Tendencija je odabir nižih FAO grupa koje imaju kraću vegetaciju pri čemu izbegavaju nepovoljne meteorološke uslove sredine.

Odabir sejalice

Ono što je nekada bilo zanemareno, a sada se jako vodi računa, jeste odabir sejalice za setvu. Mašina koja zadaje razmak u redu i dubinu setve je jako važna. Velika širina sejalice tj. broj baterija značajno utiče na posejane površine, pogotovo kod proizvođača koji poseduju veće komplekse. Nekada su standrad bile četvororedne sejalice, a sada imamo i osmoredne, pa i više.

Setva vrlo često ume da se oduži zbog vremenskih uslova, tako da imati dobru sejalicu i završiti setvu na vreme mnogo znači. Kada je vreme setve tu nema pravila. Ako se osvrnemo u nazad postojali su optimalni rokovi setve koji su u proseku davali visoke prinose.

Međutim, u poslednjoj deceniji smo bili svedoci da su nekad i kasniji rokovi bili prinosniji nego ostali. To u velikoj meri zavisi od visokih temperatura u periodu oplodnje koji su limitirajući faktor proizvodnje. U suštini čim se temperatura setvenog sloja stabilizuje na 10 do 11 °C početi setvu. Ranije setve uglavnom imaju niz prednosti. Osigurava se ranije klijanje i nicanje, ranije metličenje i svilanje, te se izbegavaju velike vrućine u najosetljivijim fazama razvoja kukuruza. Ranije sazreva sa optimalnijom vlagom.

U slučaju niskih temperatura i povećane vlažnosti zemljišta dolazi do dugotrajnijeg klijanja i nicanja. Niska energija semena u ovim okolnostima može loše uticati na ostvarenje prinosa. Dubina setve kod kukuruza se kreće od 5 do 7 cm. Odstupanje od ovog standarda uglavnom može zavisiti o prisustva zemljišne vlage kao i tvrdoće setvenog sloja. Ako je površinski sloj suvlji onda se opredeljujemo za dublju setvu koja je uvek rizična pogotovo kod semena sa lošijom energijom.

Određivanje gustine sklopa (broj biljaka po hektaru) je predviđeno preporukama proizvođača. Hibridi kasnije vegetacije su većeg habitusa, prinosniji i zahtevaju veći vegetacioni prostor što u prevodu znači manja gustina. Ukoliko je tokom zime bilo dovoljno padavina a njiva je visokog potencijala, preporučuje se gušća setva. Gustina setve treba da bude prilagođena potencijalu godine, nivou agrotehnike, potencijalu zemljišta na kome se seje i potencijalu hibrida.

I na kraju kada mi to sve lepo posejemo u božijim smo rukama i ostaje nam da čekamo i da se nadamo.

Dipl. inž. polj. Milan Sudimac