Privatna arhiva

Možda niste znali, ali nekada se u bivšoj Jugoslaviji industrijska konoplja gajila na 50.000 hektara, od čega je 80 odsto bilo u Vojvodini. Podaci govore da je u toku 2015. godine, konoplja bila zasađena na površini od 60 hektara, u 2016. na 170, a 2017. godine na čak 420, dok je prošle godine čak 800 hektara, što pokazuje da uzgoj industrijske konoplje doživljava neverovatan rast u Srbiji.

„Naša vizija i cilj je da vratimo industrijsku konoplju na srpska polja i sigurna sam da ćemo za 5-10 godina moći da kažemo da smo ispunili zadatak da imamo više od 10.000 ha pod konopljom, jer rast površina je očigledan. Ove godine očekujemo oko 1200-1500 hektara. Industrijska konoplja se inače gaji na teritoriji cele Srbije, najveće površine su u Vojvodini, ali najveći broj zainteresovanih poljoprivrednika je u istočnoj i centralnoj Srbiji”, rekla je za Bolju zemlju Maja Timotijević, predsednica Udruženja proizvođača i prerađivača alternativnih biljnih vrsta „Konoplja”.

Ona napominje da se industrijska konoplja oduvek gajila na ovim prostorima i da nikada nije bila zabranjivana.

„Najosnovnija i najvažnija razlika između Cannabis sativa (industrijske) i Cannabis indica (indijske) konoplje je u procentu THC, odnosno psihoaktivne supstance. Naravno one se i fenotipski (po izgledu) razlikuju, ali najvažnija je razlika u THC”, objašnjava ona.

Ko god želi da uzgaja industrijsku konoplju za početak ima finansijski benefit, ali iočuvanje i čišćenje zemljišta.

Privatna arhiva

Ove sorte mogu da se uzgajaju kod nas

Naša sagovornica napominje da je odlična za pripremu zemljišta za organsku proizvodnju jer se prilikom gajenja ne koriste nikakvi pesticidi, insekticidi.

„Pre početka setve poljoprivredni proizvođač bi trebalo da prođe našu edukaciju, gde će između ostalog saznati da mu je dozvola za setvu neophodna i da može da je obezbedi u Ministarstvu poljoprivrede. Takođe, pre početka uzgoja, trebalo bi da se informiše, a to isto može na našim edukacijama, i o tome kako teče proces berbe, da obezbedi mehanizaciju i preradne kapacitete, bar sušaru”, napominje Timotijević i dodaje da mora da se seje sertifikovano seme, i da je važno da se čuva račun i sertifikat semena do kraja godine.

Za razliku od država članica Evropske unije gde je dozvoljeno sejati 46 sorti, dok u Srbiji samo tri. Seme može da se nabavi u Institutu za ratarstvo Novi Sad i to domaća sorta HELENA i od naše Poljoprivredne zadruge KONOPLJA – francusko seme FEDORA 17., a treća sorta je mađarska MONOICA.

Industrijska konoplja se inače seje od polovine aprila do polovine maja i to običnom žitnom sejačicom.

„Važno je da je zemljište dobro pripremljeno, uzorano, usitnjeno i poravnato. Đubrivo je jako važno i preporučujemo da se uradi analiza zemljišta i baca đubrivo po uputstvu nadležne institucije. Navodnjavanje nije neophodno u našem klimatskom pojasu, naravno ako nisu neke ekstremno sušne godine. Berba je poseban izazov i to je najveći problem. Manje površine (do 3 hektara) mogu da se beru ručno, ali za veće je neophodan berač (priključna mašina za traktor). Od prošle godine su ovi berači počeli da se proizvode i u Srbiji i cene se kreću od 16 do 20.000 evra”, objašnjava naša sagovornica.

O isplativnosti uzgoja industrijske konoplje je teško govoriti, jer to zavisi od svakog poljoprivrednika ponaosob, ali Maja napominje da se generalno uzgoj isplati tri puta više nego kukuruz.

Privatna arhiva

„Inače cela biljka može da se koristi, a čak 50.000 proizvoda se danas proizvodi od konoplje. U Srbiji se od semena proizvodi ulje, proteinsko brašno, pa i kozmetika, hrana i dodaci za kućne ljubimce. Od cveta moze da se proizvodi CBD ulje, ali i da se koristi kao čaj. Zakonska regulativa je za gotove proizvode jako manjkava i jako je teško pustiti na tržište novi proizvod, jer i dalje postoje predrasude o konoplji koje su jače od svih činjenica. Zemlje u okruženju imaju dobru regulativu i koriste benefite konoplje u ishrani, kozmetici, farmaciji. Od stabljike se proizvode vlakna i pozder, od kojih se dalje pravi niz proizvoda, ali u Srbiji još nemamo preradne kapacitete”, napominje Maja.

Ona potom dodaje da budućnost prerade konoplje vidi upravo u preradi stabljike za građevinske elemente, vlakna za tkanine, papir, za biorazgradivu plastiku, ali su ulaganja u ove preradne kapacitete velika i još u Srbiji nema takvog investitora.