Imaju ugovoren celokupan otkup: Kragujevčani osnovali Zadrugu za uzgoj lešnika i evo šta poručuju

151
0
SHARE

Plantaže pod leskom se iz godine u godinu povećavaju, a u Vojvodini ih ima najviše. To su nam potvrdili i predstavnici Udruženja “Šumadijski lešnik”, koji su videći da lešnik ima svetski tržišni potencijal rešili da se udruže kako bi zajedničkim snagama mogli da ga izvoze kao poluproizvod ili gotov proizvod.

Predrag Rmuš, Srđan Novčić, Vuk Vasilić, Slaviša Milikić, Dušan Aleksić pokrenuli su ovaj biznis za svoje unuke i penziju, a odluku da osnuju udruženje doneli su radi zajedničkog nastupa na svetskom tržištu.

Mi možemo samo da nastupimo zajedno i da kao Zadruga otkupljujemo lešnik od ostalih članova udruženja i imamo sirovinu za izvoz i preradu. Da samo udruženi možemo da pobedimo na svetskom tržištu i da svi kooperanti Zadruge budu zadovoljni“, kažu članovi Šumadijskog lešnika iz Kragujevca.

Prema njihovih rečima zasadi svih Zadrugara su jako mladi, članovi Zadruge pod leskom imaju trenutno 15 hektara, a planiraju sadnju na još 10 hektara ove godine, dok članovi Udruženja imaju zasade na više od 60 hektara.

Ugovoren kompletan otkup

Ovi Kragujevčani prvu berbu strpljivo čekaju jer su sa čuvenom italijanskom fabrikom ugovorili kompletan otkup.

“Prva godina rodnosti je peta godina od sadnje. Leska se inače sadi u jesen i proleće, pri čemu se zemlja prvo ispita i na osnovu agro hemijske analize vidi šta je potrebno od dorade (lešnik mahom voli baznu sredinu i svi tipovi zemljišta mu pogoduju, samo da se spremi i održava kako treba). Zemlja se sprema od avgusta i to prvo razbacivanje stajnjaka, rigolovanje na 70 cm dubine, razbacivanje mineralnog đubriva, zaoravanje na 30 cm, fina priprema (rezovanje ili tanjiranje). Posle toga sadnja na razmaku 6x3m, 6x6m, 5x4m što zavisi od uzgojnog oblika (žbun ili stablo) i komercijalnog pristupa zasadu“, detaljni su naši sagovornici.

Oni navode da se zemljište u prvih par godina održava kao jalovi ugar a posle toga se može zatraviti.

„Đubri se na osnovu analize zemlje i neguje se tako što se reže u proleće a tokom godine se skidaju izdanci ako se gaji kao žbun. Veoma je bitno navodnjavanje, jer se klima menja i bez navodnjavanja u našoj zemlji više nema ozbiljnog bavljenja voćarstvom. Od zaštite u mlađim zasadima su obavezna jedan do dva tretmana preparatima na bazi bakra. Skuplja se ili ručno ili vučenim traktorskim skupljačima ili kombajnima koji se isplate samo za velike površine”, navode predstavnici Šumadijskog lešnika.

Kada su u pitanju sorte koje se gaje na našim prostorima, naši sagovornici navode da je srpski sortiment do sada pretežno bio Istarski dugi, Istarski okrugli, Cosford, Lambert, Tonda Gentile Romana, Rimski, Enis… Posle ulaska Agrisera u Srbiju, njihov sortiment je Tonda Gentile di Gifoni, Tonda Gentile Romana, Tonda Gentile della Langhe, Nocchione, Ferti.

“Do skoro su sve plantaže kod nas bile ekstenzivne kao u Turskoj koja je najveći svetski proizvođač. Poslednjih godina se prelazi na intenzivni način sadnje, sa navodnjavanjem i pristupa se gajenju kao u Italiji”, objašnjavaju oni.

Šta napada zasade?

Valja napomenuti da su najveći neprijatelji zasada bolesti poput: monilije, pepelnice, truleži plodova, a od štetočina su tu leskin rilaš, lisne vaši i smotavac. Na pitanje kako se boriti protiv njih, članovi ovog udruženja navode da je efikasna borba redovna primena agrotehničkih mera i održavanje higijene zasada.

Što se tiče ulaganja ona su prosečno oko 10.000 eura po hektaru ako je u pitanu intenzivna proizvodnja.

“Prosečan prinos u ekstenzivnoj proizvodnji je 1.3t/ha dok u ekstenzivnoj on ide i do 5t/ha, a prosek je 3t. Prosečna svetska cena lešnika u ljusci u poslednjih 20 godina je oko 3eura/kg, pa je računica o zaradi jasna”, kažu naši sagovornici.

Oni dodaju da je izvoz lešnika dobra opcija, ali to zavisi od volje, životnog trenutka u kome se nalazi proizvođač, njegovih planova, količina sirovine, itd.

Čime je bogat lešnik?

Lešnici su bogati  vitaminima E, B i folnom kiselinom. Spadaju u hranu bogatu masnoćama, i to zdravim: mononezasićenim i polinezasićenim masnim kiselinama. Lešnik je jako dobar izvor vlakana i proteina. Takođe su jako dobar izvor minerala – mangana, bakra, magnezijuma, fosfora i gvožđa.