Imaju li naši ratari GDE da čuvaju kukuruz do decembra i sledeće godine?

0
momentmal, pixabay
Ratari Srbije nemaju dovoljno skladištenih kapaciteta za kukuruz, foto pixabay
- Reklama -

Direktor Udruženja „Žita Srbije“ Vukosav Saković nedavno je izjavio da ‘bi ratari bili zadovoljniji da su kukuruz prodali u junu, kad je bila najbolja cena’. Na osnovu informacija sa Produktne berze Novi Sad, cena kukuruza kreće se oko 13,8 dinara po kilogramu, a u ovonedeljnoj emisiji Saković je napomenuo da će cene verovatno još padati, kada žetva bude bila u najjačem jeku, kao i da ko je u situaciji – neka čuva svoj kukuruz.

„Normalno je da je roba najjeftinija kad je najviše ima u ponudi. U junu smo mogli da dobijemo celih 16 dinara po kilogramu, dok je od jula cena počela da klizi dole. Mi smo po relativno boljim cenama; od 15, 16, pa ponovo do 14,5 dinara prodali negde oko 650 000 tona kukuruza. To je dobro za sve jer će štititi cenu od daljeg pada. Treba čekati decembar za prodaju, jer će i tada rasti cene skladištenja“, rekao je Saković u emisiji Bolja zemlja.

Mesta samo za 3,5 miliona tona kukuruza u klipu!

Portal Bolja zemlja je istraživao koji su zapravo skladišteni kapaciteti naših ratara i koji poljoprivrednici su u mogućnosti da čuvaju kukuruz i ostale ratarske kulture do trenutka kada cena za njih bude povoljnija.

Prema informacijama koje smo dobili od Republičkog zavoda za statistiku, na osnovu poslednjeg popisa poljoprivrede, na teritoriji Srbije postoji nešto više od 360 000 koševa za kukuruz, kapaciteta oko 3,5 miliona tona i to kukuruza u klipu. Upravo, veliki deo ubranog kukuruza čuva se u klipu i u koševima. Oko 108 000 koševa poseduju Vojvođani, korišćenog kapaciteta 1,5 miliona tona. Veći broj koševa, a manjeg kapaciteta poseduju Šumadija i Zapadna Srbija, a značajno manje Istočna i Južna Srbija.

Silose poseduje mali broj individualnih poljoprivrednih proizvođača, mahom u Vojvodini, a više sami otkupljivači, dakle, oni koji odmah po žetvi kupuju kukuruz po nižoj ceni i skladište za druge kupce i izvoz.

Kada govorimo o pojedinačnim ratarima, njihovi skladišteni kapaciteti, pre svega u vidu koševa za kukuruz su neznatni, posebno ako se zna da na godišnjem nivou rod kukuruza bude i preko 7 miliona tona, koliki je bio prošle godine. Ako oduzmemo izvoz i količine za domaće potrebe, čini se da naši poljoprivrednici nemaju dovoljno smeštajnog kapaciteta, uz pomoć kog bi mogli da ‘ucenjuju’ tržište i ‘čekaju’ bolju cenu, bio to decembar, februar ili jun sledeće godine.

Da li se ponovo vrtimo u krug?

 

J.E.