Igor Đuriš – jedini individualni PROIZVOĐAČ HMELJA u Srbiji

0
hmelj i pivo
U Srbiji jedna zadruga i jedan individualni proizvođač hmelja, foto Bolja zemlja

U svetu pod hmeljom, ključnim sastojkom za pravljenje piva, nalazi se oko 60 000 hekatara, u Srbiji se on uvozio. Međutim, postoje proizvođači entizujasti koji žele da pokrenu hmeljarnike u našoj zemlji poput Igora Đuriša iz Bačkog Petrovca koji ovu višegodišnju puzavicu američke sorte eureka gaji u takoreći špalirima. Kako nastaje hmelj govorio je u emisiji Bolja zemlja.

„U Bačkom Petrovcu do 2011. bilo je par hekatra pod hmeljom i on se gajio, onda je to potpuno zamrlo. Sad postoji jedna zadruga i ja kao mali proizvođač. Hmelj, poput vinove loze, može da traje 20 godina, može da se razmožava reznicama, na primer. Pre nego što se posadi neophodno je da je konstrukcija postavljena. Sa svake sajle mora da se ‘baci’ kanap, da bi biljka imala oslonac. Dve tri lozice se upute na jedan kanap i biljka sama raste, pa do sredine jula ona dostigne vrh i raste u širinu. Onda kreće razvoj cvetova i iz njih šišarkice hmelja“, kaže Đuriš.

Uzgoj hmelja nije lak, potreban je sistem kap po kap, granulisano đubrivo i prihrana, kao i azot u velikim količinama, kasnije kalijum, a potrebno je i više puta prskati jer mnogi insekti vole aromatičan miris hmelja. A sam plod je u stvari neoprašeni ženski cvet. Šišarkice se skidaju i suše se do 11 odsto vlage i tako mogu da se čuvaju do godinu dana. Igor ih peletira i vakumirane stavlja u frižider, a na godišnjem nivou proizvede 500 kg cveta, odnosno šišarki, pa je samim tim nacionalni rekorder.

„Taj dan kada se obere, mora da ide u sušaru na sušenje jer inače gubi na kvalitetu, zato je važno da je od momenta branja do sušare što kraći period. Sorta koju ja proizvodim sadrži veliki procenat alfakiselina. Inače, postoje gorke i aromatične sorte. Mnoge zanatske pivare dodaju i razno voće koje daje određene arome pivu“.

U tradicionalnoj proizvodnji piva, hmelj se dodaje u dva navrata, prvo pri kuvanju, a onda da da aromu, a deluje i kao stabilizujući agens, a nekada je služilo kao konzervans. Danas u Srbiji postoji veći broj manjih pivara, koje nude zantska, tkz kraft piva, što će značiti porast potražnje za hmeljom. Kako izgleda proizvodnja hmelja i šta on daje pivu, otkrijte u narednom prilogu.

Bolja zemlja