foto: J. El Omari
foto: J. El Omari
- Reklama -

Iako Srbija na 74 hiljada hektara proizvede preko 1,7 miliona tona povrća i dalje se velike količine inostranog uvoze i prodaju na rafovima marketa, ali i na pijacama. Da li je u pitanju samo zarada pojedinih ili loše navike srpskih kupaca koji očekuju sveže povrtarske namirnice tokom cele godine u prodaji, delimičan odgovor portalu Bolje zemlje dostavio je Republički zavod za statistiku kroz tražene podatke.

U prvoj polovini ove godine Srbija je uvezla 113 hilhada tona svežeg i smrznutog povrća, dok je u istom periodu izvezla tek 70,5 hiljada tona. I dok je vrednost uvezene robe bila oko 8 miliona dinara, izvezene je 2,5 miliona manje.

Prema procenama stručnjaka, uvoz povrća ima godišnju stopu rasta od oko četiri odsto. Najviše uvozimo krompir, paradajz i krastavce iz Rusije i Albanije.

Za salatu: albanski krastavci i paradajz

Oko 5000 tona krastavca, u periodu od januara do juna ove godine uvezli smo iz Albanije i oko 2000 tona iz zemalja Evropske unije. Oko 4900 tona uvozi se pasulja i boranije, a 21 hiljada tona svežeg paradajza iz Albanije, tako da informacija da Srbi prvi u godini pojedu albanski paradajz nije izmišljotina. Ipak, pasulj ovoga puta nije bio kineski, već evropski.

S druge strane, koliko god izvozili voća za Rusku federaciju, oko 4600 tona semenskog krompira uvezli smo samo u prvoj polovini godini. Količina od 13,5 hiljada tona mladog krompira stiglo je iz Belorusije i 15 hiljada tona crnog luka, ponovo iz Rusije u prvoj polovini ove godine.

Takvo je tržište?!

Da stvari budu intresantne, Albancima najviše prodajemo sveži crni luk, i to je u istom periodu izvezeno 7800 tona. Bosancima smo najviše izvezli mlad svež krompir i to u količini od 2900 tona, a Bugarima 15 hiljada tona šargarepe. Naš pasulj, 6800 tona otišao je za Rusiju.

Kako navode agroekonomisti, razlog zašto se mnogo više uvozi nego izvozi povrća, jeste u potrebama našeg tržišta u prvim mesecima godine, koje ne može da zadovolji domaća proizvodnja. Međutim, setvene povrtarske površine na otvorenom ali i pod plasteničkom proizvodnjom rastu. Velika sredstva uložena su u izgradnju plastenika, na primer, u opštini Mladenovac putem subvencija i Kruševac u saradnji sa stranim organizacijama.

 

J.E.

Prethodni tekstSa MUŠMULAMA je manja muka, a veća zarada! UZGAJAJTE!
Sledeći tekstPLAVI PATLIDŽAN: Ove godine odlična CENA!