Pojam za genetski modifikovanu hranu prvi put se spominje još 80 ih godina prošlog veka kada se eksperimentisalo sa sojom, gde se išlo ne selekciju sorti koje će biti otporne na upotrebu herbicida. To zapravo znači da se soja koja se gaji, istretira herbicidom (najčešće totalnim) pri čemu se pobiju svi korovi, a soja ostane netaknuta.

Takva soja ima izmenjenu DNK koja je osnova za genetiku i pomoću koje mogu da se rade mnoge užasne stvari koje bi uništile čovečanstvo.

Inače, komercijalna prodaja prvih GMO proizvoda počela je 1994. godine kada je na tržište izbačeno GMO seme paradajza sa odloženim sazrevanjem.

Kasnije su ta istraživanja napredovala i najviše su se genetičari fokusirali na ratarske kulture: soju, kukuruz, uljanu repicu i pamuk.

Oni kapitalisti koje zanima samo profit veliki su pobornici upotrebe GMO proizvoda, jer im osigurava siguran prinos čak i u ekstremno teškim godinama proizvodnje koje podrazumevaju suše, poplave i ostale vremenske nepogode. Amerika i Kanada danas prednjače u proizvodnji i setvi GMO kukuruza i soje i nemaju nikakav problem sa time.

U mnogim laboratorijama sveta tajno se eksperimentiše na DNK i stvaranju novih GMO organizama, dok se još uvek javno nisu publikovala GMO istraživanja na životinjama, ali se u proizvodnji stočne hrane odavno koriste GMO žitarice, pa takvo meso od životinja koje su hranjene GMO hranom se nalaze i kod nas. Poljska prednjači što s etiče Evrope u proizvodnji GMO hrane pa imajte u vidu da će hrana koja stigne iz Poljske biti ako ne skroz GMO, bar će u nekom procentu sadržavati GMO organiznme.

Što se tiče uticaja na ljudsko zdravlje postoje oprečna mišljenja. Po nekima upotreba GMO hrane nema navodno nikakve posledice po ljudsko zdravlje dok druga grupa odgovorno tvrdi da i te kako ima, posebno što je prošlo relativno malo vremena da bi se uopšte sagledale sve polsedice upotrebe ovakve hrane.

Međutim, kontraverzi ima puno. Postoji široki krug naučnika koji kaže da GMO hrana ne predstavlja veći rizik od konvencionalne hrane kao i da nema još uvek izveštaja o bolestima ili aregijama kod konzumenata GMO hrane. Takođe, obavljena su i određene testiranja o otrovnosti GMO hrane na ljudsku populaciju gde nisu dobijeni rezultati koji bi ukazivali na njenu otrovnost. Međutim, čak 64 zemlje su donele zakon po kome je obaveza da se GMO hrana jasno obeleži na deklaraciji dok recimo Amerika nije uvela tu obavezu.

Danas vlade zemalja preduzimaju različite mere o proceni rizika vezanim za korišćenje GMO hrane pri čemu se misli na genetički inžinjering kao i genetski modifikovane životinje, biljke i ribe, ali se svi slažu u jednom, a to je da GMO proizvod mora biti obeležen.
U našoj zemlji je još uvek na snazi zakon koji zabranjuje gajenje i proizvodnju GMO hrane, ali sa druge strane ne zabranjuje i uvoz takve hrane tako da se u Srbiji već odavno u mnogim popularnim proizvodima koji se uvoze i konzumiraju kod nas u određenom procentu nalaze sastojci koji su GMO.

 

G.V.