Piše: Maja Zelenović, glavna i odgovorna urednica www.boljazemlja.rs

Na prelazu iz zime u proleće 2020. godine, svet se susreo sa izazovom koji smo mogli da predvidimo, ali i koji je očekivan za 21.vek. Ovo je vreme tehnologije, nanotehnologije, genetike, različitih naučnih dostignuća i svih pogodnosti koje nam svakodnevno služe.

Ovo je poboljšano vreme. Ovo je vek atomske fizike, molekularne biologije i fizike, optičke fizike, astrofizike, metafizike i drugih naučnih disciplina.

Nauci je prestao da bude fokus razjašnjenje misterije sveta, već se presvukla u privatnu vojsku naučnih disciplina koje opslužuju svetsku finansijsku elitu, a koja nauku koristi za realizaciju proizvoda koji imaju svoju tržišnu vrednost. Sve je postalo novac i roba.

Kao vrsta, do sada smo naučili da svaki napredak ima svoje lice i naličje. Nekada su poljoprivrednici ručno obrađivali zemlju, prstima čupali korov, naseljavali insekte koji su korisni za određene kulture, skupljali krompirovu zlaticu u prazne tegle od džema, krečom i drugim prirodnim sredstvima rešavali probleme biljnih bolesti i štetočina. Nekada smo listali Pelagićevu malu bibliju o zdravom i uspešnom životu i oslanjali se na instinkte koji su nam utisnuti u genetski materijal, a koji je generacijama pamtio naučeno.

Naši pra-roditelji lečili su se lukom i domaćom rakijom, biberom, svežim kupusovim listom, solju, voćnim i povrtnim narodnim lekovima i travama koje su im rasle oko kuće, u šumama, planinskim predelima i livadama. Naši preci učili su od jedine relevantne učiteljice koja se zove Priroda i učili brzo sve što je bilo potrebno da bi se dobio prinos koji hrani porodice, zajednicu, državu.

Danas, srpski gospodin seljak, u najmanju ruku, jaše crvenog Bransona od 30 konjskih snaga, kojim rešava lepezu poljoprivrednih problema. U 21. veku, naš poljoprivrednik umesto konja i pluga, koristi tanjiraču, sejalice, prskalice i slična čuda, pa čak i dronove kojima može upravljati ispod hladovine starog hrasta, uz domaći pršut i šljivovicu. Hranioci i sela i grada imaju na raspolaganju detaljne i dugoročne vremenske prognoze i teftere sa planerima setve i žetve. Imaju na raspolaganju satelite, robote, mobilne telefone, računare, konjske snage smeštene u dobro dizajnirane pametne mašine, koje začas obrade velike površine.

Količine prinosa su povećane, kvalitet poboljšan, a izbor kultura vrši se na poljima sa reprezentativnim zasadima, takoreći biljnim buticima, gde su ponuđači zasadili raznovrsne biljne vrste i gde, kao u prodavnici, u virtuelnim rafovima, biramo šta ćemo kupiti i sejati naredne sezone.

Seljak je postao gospodin proizvođač, čije mesto obitavanja postaje grad, kao najveće tržište.

Sve se promenilo i olakšalo čoveku život. Međutim, ono o čemu nismo razmišljali, a trebalo je, jeste činjenica da svaki napredak ima i svoje naličje. Umesto u velelepne vile, skupe automobile i materijalni svet novog doba, trebalo je da razaberemo da je prava investicija zapravo investicija u Prirodu.

Takođe, trebalo je da znamo da nam je jedini pravi neprijatelj zapravo Priroda, naša iskonska majka učiteljica, od koje smo naučili sve što danas znamo i dobili sve što danas imamo. Nije nam neprijatelj komšija, kum i rođak, već vulkan, poplava, uragan, tektonsko pomeranje, virus i bakterija.

Vreme je da se saberemo i prestanemo da se trujemo teorijama zavera i montiranim medijskim pričama.

Jer danas nije važno da li smo se našli u sred biološkog rata, koji je stigao iz nečije laboratorije ili nam je Priroda lično poslala još jednu opomenu pred isključenje. Danas je važno da se vratimo na fabričke postavke, povratimo veru u Prirodu, čoveka do sebe, pronađemo izgubljeni humanizam, razum i empatiju i pokušamo da shvatimo šta nam se to upravo desilo i to isključivo od onih koji su relevantni da nam o tome pričaju.

Selo u Srbiji
Foto: preuzeto sa www.srpskacafe.com

Da nas neznanje i dezinformisanost ne bi odveli u kolaps sistema, paniku i teorije zavere, redakcija Bolje zemlje, pripremila je za vas seriju tekstova, koje ćemo objavljivati svaki dan, a u kojima ćemo pokušati da okupimo naučnike na jedno mesto.

Na taj način, dali smo priliku svima nama da se, o tekućoj pretnji nazvanoj koronavirus, obavestimo isključivo iz ugla virusologa, epidemiologa, mikrobiologa i ostalih relevantnih struka, bez ikakvih komentara i citata mainstream medija. Mi nismo stručnjaci. Vi ste poljoprivrednici, a mi smo novinari i vreme je da udružimo odgovornosti i bez malicioznih, naduvanih i neproverenih informacija, pokušamo da saznamo sa čim smo se to suočili.

U martu 2020. godine ukazao se trenutak, kada svaki novinar na planeti ima izuzetnu odgovornost u plasiranju informacija. Pa pošto smo mi Srbi skloni da sve najbolje znamo o politici, sportu, globalnim kretanjima i drugim društvenim zanimacijama, pozivamo vas da, bez panike i gutanja informacija iz neproverenih izvora, pristupimo onim izvorima koji su danas na prvoj liniji odbrane od pošasti koja je zadesila planetu- naučnicima i lekarima.

Njih treba poslušati i pridržavati se svih mera koje su nam preporučili, bez dodatnog pametovanja, busanja u srpske grudi junačke i kritike vlasti, medija, globalnih sila.

Sve ćemo to posle, kada ovo prođe. Danas je važno da se fokusiramo na zaštitu naših porodica, prijatelja, komšija i ljudi iz svog mikrookruženja, kako bismo sačuvali živote. To je DANAS naš jedini zadatak.