Sveže voće i povrće su posle berbe živi biljni organi ili delovi koji dišu, te se mogu ugušiti ako su lišeni kiseonika. Podložni su svenulosti i isušivanju, ali i razlaganju, plesnivosti i truleži, naročito ako su mehanički oštećeni.
Koliko se dugo pojedine vrste mogu čuvati u domaćinstvu?
Da bi dobro izdržali transport i čuvanje, plodovi se moraju obrati pre potpune zrelosti usled čega brže ili sporije dozrevaju (najbolje na oko 20 stepeni, dok ispod 10 stepeni ne mogu ni dozreti).
Voće i povrće se ne mora čuvati u tami
Izuzetak je krompir koji na svetlu pozeleni, a to je u vezi sa pojavom jedne otrovne materije – alkaloida solanina.
Za čuvanje manjih količina najpogodniji je frižider, ali pošto u njemu vazduh nije dovoljno vlažan, pojedinačno voće i povrće treba staviti u polietilenske kese.
Preporučljivo je da se voće i povrće prethodno malo ohladi da bi se izbeglo jače vlaženje u kesama, jer to pospešuje truljenje.
Čuvanje pojedinih vrsta voća i povrća
Jabuke ukoliko su zdrave i nedozrele (čvrste sa neizraženom žutom i crvenom bojom) ne moraju se ni čuvati u frižideru. Izuzetak čine rane i uglavnom zrele jabuke za koje se preporučuje držanje u frižideru.
Kruške su osetljivije nego jabuke
Treba ih držati u frižideru, ali ni nedozrele ni odveć zrele. Truli delovi se moraju odstraniti oštrim nožem.
Grožđe ne može dozrevati, te se bere kada je već zrelo za upotrebu. U frižideru se može održati nekoliko dana, ali se oštećene bobice moraju prethodno odstraniti.
Agrumi (limuni, narandže, mandarine i grejpfruti) se pre stavljanja u promet tretiraju nekim sredstvima za sprečavanje plesnivosti i trulenja.
Ako nije mehanički oštećeno i nema tragova plesnivosti može se održati i van frižidera na sobnoj temperaturi.
Vrlo kvarljivo povrće poput zelene salate, spanaća, brokolija, kelja, rabarbare, špargle, mladog graška, rotkvica i mladog kukuruza mogu se čuvati u frižideru do 2 nedelje.
Boranija, krastavci, zreo paradajz i paprika su osetljivi prema niskoj temperaturi (odgovara im najbolje 7 do 10 stepeni), te se u frižideru mogu dobro održati samo nedelju dana.
Kupusu najviše odgovara temperatura od 0 stepeni. Tada se očuva i po nekoliko nedelja.
Celer se u frižideru može održati 2 do 3 nedelje. Dobro je da se stavi u polietilenske kese.
Korenasto povrće ako ima lišće ne može se dugo održati
Bez lišća može trajati i nekoliko nedelja (mrkva, peršun, celer i dr.).
Krompir se mora čuvati u tami. Temperatura ispod 10 stepeni je nedovoljna za krompir, jer se tada skrob pretvara u šećer i umanjuje mu upotrebnu vrednost.
Međutim, posle dužeg vremena na vlažnoj temperaturi dolazi do klijanja krompira i to takođe dovodi u pitanje njegovu upotrebnu vrednost.
Crni luk se najbolje čuva na temperaturi od 0 stepeni, ali iziskuje suv vazduh da ne bi trulio. Mlad luk se može održati u hladnjaku do 3 nedelje. Posle dužeg vremena i crni luk je podložan klijanju.
Bundeve se najbolje čuvaju na suvom vazduhu na temperaturi od 10 do 12 stepeni. Kriške bundeve se čuvaju u frižideru, ali posle nedelju dana im se pogoršava kvalitet.
Tekst priredila: Redakcija
