Voće i povrće
Voće i povrće
- Reklama -

Sveže voće i povrće su posle berbe živi biljni organi ili delovi koji dišu, te se mogu ugušiti ako su lišeni kiseonika. Podložni su svenulosti i isušivanju, ali i razlaganju, plesnivosti i truleži, naročito ako su mehanički oštećeni.

Koliko se dugo pojedine vrste mogu čuvati u domaćinstvu?

Da bi dobro izdržali transport i čuvanje, plodovi se moraju obrati pre potpune zrelosti usled čega brže ili sporije dozrevaju (najbolje na oko 20 stepeni, dok ispod 10 stepeni ne mogu ni dozreti).

Krompir
Izuzetak je krompir koji na svetlu pozeleni

Voće i povrće se ne mora čuvati u tami

Izuzetak je krompir koji na svetlu pozeleni, a to je u vezi sa pojavom jedne otrovne materije – alkaloida solanina.

Za čuvanje manjih količina najpogodniji je frižider, ali pošto u njemu vazduh nije dovoljno vlažan, pojedinačno voće i povrće treba staviti u polietilenske kese.

Preporučljivo je da se voće i povrće prethodno malo ohladi da bi se izbeglo jače vlaženje u kesama, jer to pospešuje truljenje.

Čuvanje pojedinih vrsta voća i povrća

Jabuke ukoliko su zdrave i nedozrele (čvrste sa neizraženom žutom i crvenom bojom) ne moraju se ni čuvati u frižideru. Izuzetak čine rane i uglavnom zrele jabuke za koje se preporučuje držanje u frižideru.

Jabuka u frižideru
Čuvanje jabuka u frižideru

Kruške su osetljivije nego jabuke

Treba ih držati u frižideru, ali ni nedozrele ni odveć zrele. Truli delovi se moraju odstraniti oštrim nožem.
Grožđe ne može dozrevati, te se bere kada je već zrelo za upotrebu. U frižideru se može održati nekoliko dana, ali se oštećene bobice moraju prethodno odstraniti.
Agrumi (limuni, narandže, mandarine i grejpfruti) se pre stavljanja u promet tretiraju nekim sredstvima za sprečavanje plesnivosti i trulenja.

Ako nije mehanički oštećeno i nema tragova plesnivosti može se održati i van frižidera na sobnoj temperaturi.
Vrlo kvarljivo povrće poput zelene salate, spanaća, brokolija, kelja, rabarbare, špargle, mladog graška, rotkvica i mladog kukuruza mogu se čuvati u frižideru do 2 nedelje.

Boranija, krastavci, zreo paradajz i paprika su osetljivi prema niskoj temperaturi (odgovara im najbolje 7 do 10 stepeni), te se u frižideru mogu dobro održati samo nedelju dana.
Kupusu najviše odgovara temperatura od 0 stepeni. Tada se očuva i po nekoliko nedelja.
Celer se u frižideru može održati 2 do 3 nedelje. Dobro je da se stavi u polietilenske kese.

Korenasto povrće ako ima lišće ne može se dugo održati

Bez lišća može trajati i nekoliko nedelja (mrkva, peršun, celer i dr.).
Krompir se mora čuvati u tami. Temperatura ispod 10 stepeni je nedovoljna za krompir, jer se tada skrob pretvara u šećer i umanjuje mu upotrebnu vrednost.

Međutim, posle dužeg vremena na vlažnoj temperaturi dolazi do klijanja krompira i to takođe dovodi u pitanje njegovu upotrebnu vrednost.

Crni luk se najbolje čuva na temperaturi od 0 stepeni, ali iziskuje suv vazduh da ne bi trulio. Mlad luk se može održati u hladnjaku do 3 nedelje. Posle dužeg vremena i crni luk je podložan klijanju.
Bundeve se najbolje čuvaju na suvom vazduhu na temperaturi od 10 do 12 stepeni. Kriške bundeve se čuvaju u frižideru, ali posle nedelju dana im se pogoršava kvalitet.

Tekst priredila: Redakcija