Gajenje kanabisa u medicinske svrhe – da ili ne?

1105
0
SHARE
gajenje kanabisa u medicinske svrhe
gajenje kanabisa u medicinske svrhe

Hrvatska je nedavno dozvolila gajenje marihuane-kanabisa u medicinske svrhe. Naime, hrvatska vlada je prihvatila izmene Zakona o suzbijanju zloupotrebe droga, kojima je gajenje marihuane dozvoljeno isključivo farmaceutskim kompanijama i apotekama, koje već imaju dozvole za proizvodnju lekova. Odobrenje za gajenje, će izdavati Ministarstvo zdravlja i dostavljaće ga MUP-u, a biće donet i poseban Pravilnik od strane ministra zdravlja, uz saglasnost ministra poljoprivrede i ministra unutrašnjih poslova, kojim će biti uređeni način i kriterijumi za izdavanje odobrenja za gajenje marihuane. Građanima i dalje nije dozvoljeno da gaje i proizvode kanabis u medicinske svhe, iako to dozvoljavaju mnoge evropske zemlje.

Hrvatska je 2016. godine dozvolila prodaju lekova-ulja na bazi kanabisa u apotekama i to su bili lekovi iz uvoza. Zbog visoke cene, veliki deo lekova nije prodat i istekao im je rok trajanja, pa su povučeni iz upotrebe, a crno tržište je i dalje povoljnije za pacijente.

Danas je u oko 15 evropskih zemalja, legalizovano gajenje medicinskog kanabisa, a to su npr.: Makedonija, Grčka, Malta, Italija, Portugal, Nemačka i Danska i sve te zemlje svojim građanima dozvoljavaju da kod kuće gaje biljke koje će sami konzumirati.

Stručna javnost u Hrvatskoj smatra da će ova odluka biti dugoročno pozitivna. Iako leka za sada nema u apotekama i cena mu je previsoka, takođe je problem što ga i lekari pored dokazanih pozitivnih svojstava, još uvek prepisuju nerado. Samo odobrenje gajenja i proizvodnje u medicinske svrhe, svakako će doprineti smanjenju cene na tržištu.

Prema podacima grčkog Ministarstva ekonomije i razvoja, u Grčkoj je do novembra meseca prošle godine izdato 14 licenci za gajenje kanabisa, a što bi prema očekivanjima trebalo da omogući otvaranje preko 750 radnih mesta i donese preko 185 miliona evra investicija, mada se pojava prvih proizvoda od kanabisa može očekivati tek za 12 do 18 meseci. Ova industrija je pre svega orijentisana prema izvozu, iako veliki broj pacijenata i u samoj Grčkoj koristi kanabis za lečenje ozbiljnih bolesti.

Prva zemlja u svetu koja je u parlamentu regulisala korišćenje, uzgoj i distribuciju marihuane je Urugvaj. Oni koji opravdavaju ovakvu odluku ističu da je urugvajska država na vreme shvatila da tržište marihuane otvara velike mogućnosti u svakom smislu, od kozmetičkog do medicinskog. Porezom koji se prikupi od uzgajanja i distribucije finansirala bi se, između ostalog, istraživanja o delovanju marihuane na zdravlje u dogovoru sa farmaceutskim kućama. Stručnjaci smatraju da industrija medicinskog kanabisa danas nije velika, no upravo sada ubrzano raste i ako bude globalno prihvaćena, situacija će se promeniti u korist država koje su na vreme dozvolile proizvodnju i upotrebu te biljke.

U Srbiji, koja je kandidat za ulazak u Evropsku uniju, postoje brojne grupe za legalizaciju proizvodnje marihuane u medicinske svrhe, ali još uvek je dalek put do tog ostvarenja, što se pravda nepostojanjem standarda za proizvodnju i sastav lekova na bazi kanabisa, iako je Ministarstvo zdravlja dalo preporuku da se dozvoli upotreba lekova na bazi kanabisa. Neosporno je da je ova biljka lekovita u slučajevima raznih psihosomatskih, psihomotornih i sličnih oboljenja, a znatno olakšava muke i teško obolelim pacijentima. Vekovima su lekari lečili pojedina oboljenja marihuanom, još u vreme dinastije Ming u Kini, pre više od 2.000 godina.

Kada se stvarno oslobodimo straha, neinformisanosti i zakonskog statusa marihuane, tek tada ćemo moći da razgovaramo o legalizaciji, dekriminalizaciji i regulaciji njene proizvodnje i upotrebe.

Za sada je u Srbiji dozvoljeno gajiti industrijsku konoplju, za koju se procenjuje da je ima na površinama od oko 170 ha, koje su ranijih godina bile trostruko manje. Mnogi je poistovećuju sa indijskom konopljom odnosno sa marihuanom, iako se razlikuju. Pripadaju istoj vrsti, ali se razlikuju u sadržaju psihoaktivne supstance THC, tako da industrijska konoplja sadrži manje od 0,3% ove supstance, a marihuana više od 10%. Gajenje konoplje je strogo kontrolisano i može se gajiti samo industrijska konoplja, što znači da u biljci postoji manje od 0,3 % THC-a. Konoplja se može gajiti isključivo radi proizvodnje vlakana, proizvodnje semena za ishranu životinja, ispitivanja kvaliteta semena, kao i njegovog prometa. Za setvu konoplje mora se koristiti seme koje je proizvedeno, dorađeno, upakovano i deklarisano u skladu sa zakonom kojim se uređuje seme.

Dozvolu za gajenje konoplje u Srbiji može dobiti samo lice koje je upisano u Registar proizvođača semena, rasada, micelija jestivih i lekovitih gljiva, u skladu sa Pravilnikom o uslovima za gajenje konoplje, kojim je propisano šta je potrebno za dobijanje posebne dozvole Ministarstva poljoprivrede.
Industrijska konoplja je ekološka biljka za čije gajenje se ne zahteva upotrebu pesticida i herbicida. Ne prska se, ne napadaju je insekti, tako da namirnice i bilo koji predmet koji se pravi od nje ne sadrži baš nikakve štetne materije. Problem je što je zakonska regulativa oko gajenja ove biljke zastarela, pošto je dozvoljeno gajiti samo tri univerzalne sorte, a u Evropi se gaji preko 40 sorti konoplje, što bi bilo isplativije za proizvođače i omogućilo im veće prihode.

Poznato je da konoplja čisti zemljište od zagađenja, pa su posle nuklearne havarije u Černobilju, posejane ogromne količine konoplje radi pročišćavanja zemljišta od radioaktivnog zračenja.
Ova biljka ima veliku primenu u proizvodnji tkanina, papira, izolacionog materijala, farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji i lečenju mnogih autoimunih bolesti. Danas se od konoplje pravi i biorazgradiva plastika i od njenog uzgoja koristi bi imala i država i pojedinci.

U tom smislu država bi trebalo da dozvoli gajenje i drugih sorti industrijske konoplje, kao i preradu, u očekivanju da nećemo dugo čekati i na dozvolu za gajenje kanabisa u medicinske svrhe.

Opravdanja za legalizaciju danas ima, treba slediti iskustva onih koji su ovom prišli mnogo otvorenije i bez straha i u tome videli nove mogućnosti za razvoj mnogih privrednih grana, počev od poljoprivrede, farmaceutske i kozmetičke industrije i povećanja izvoza.

 

M.P.