Foto: Pixabay
- Reklama -

„Razotkrivanje“ meda, koji je zapravo šećerni sirup, jeste vrlo neprijatna istina, ali nove analize pružaju dokaze da postupci falsifikovanja opstaju.

Svuda u svetu kontrole ukazuju na prisustvo ogromnih količina fasifikovanog meda, ali se istovremeno ukazuje i da su metode za inspekciju i otkrivanje falsifikata često ograničene i nepouzdane. Med je treća hrana koja se najviše falsifikuje, iza mleka i maslinovog ulja.

Suzbijanje korova u usevu soje – RITMIX PLUS

Danas u svetu pčele se gaje u preko 90 miliona košnica, iz kojih se dobija oko 1,9 miliona tona meda, u vrednosti oko 6 milijardi evra. Pčelarstvo pruža ogromnu korist za životnu sredinu, jer tri od četiri useva zavise od oprašivanja pčela, u pogledu prinosa, ali i kvaliteta.

Pčelarski posao je izuzetno težak, pa je med skup – i to ga čini primamljivom metom za falsifikovanje jeftinim zamenama. Najčešća prevara je razblaživanje pravog meda šećernim sirupom, koji se obično proizvodi od pirinča, kukuruza ili šećerne repe. Kina je najveći svetski proizvođač meda, čineći četvrtinu svetske proizvodnje, ali se na njen uspeh i dominaciju niskom cenom odavno gleda sa sumnjom.

U istočnoj provinciji Čejiang, gde je najveća koncentracija pčelarske industrije i industrijskog bilja, proizvodi se jeftin pirinčani i kukurzni sirup, koji se meša sa medom. „Alibaba“, kineska internet pijaca, čak oglašava industrijski fruktozni sirup za med, za oko 0,19 dolara po kilogramu. Pčelari upozoravaju da je protok falsifikovanog meda koji izlazi iz Kine toliko velik, da uništava svetsko tržište.

Prema Međunarodnom trgovinskom centru (ITC), globalni uvoz meda od 2010. do 2019. godine porastao je u vrednosti sa 497 miliona na 665 miliona dolara, ili 34,5%. Međutim, čini se da su ovi podaci znatno precenjeni, jer jedan broj zemalja uvozi velike količine meda za njihovu naknadnu preprodaju po višim cenama pod maskom vlastitih proizvoda. Primer ove prakse je otkrivena prevara lanca za snabdevanje Sjedinjenih Država jeftinim kineskim medom, koja je uključivala 30 zemalja posrednika.

Za vrhunski prinos i kvalitet zrna – Chopin Evolution

Pčelarski sektor u Evropi uključuje 10 miliona košnica i 650 hiljada pčelara. Uprkos tome, evropski pčelari obezbeđuju samo 64% meda od količine koja se konzumira u regionu, a ostale količine se uvoze. To znači da, uprkos ekstremnom padu proizvodnje, malo je verovatno da će se cene povećavati, jer su evropski proizvođači potkopani jeftinim uvozom. U Copa-Cogeca (Komitet profesionalnih poljoprivrednih organizacija u EU), opisali su ovu situaciju „kao odraz dubokih strukturnih poremećaja tržišta“ i uvereni su da će cene meda u zemljama glavnim uvoznicama i dalje da padaju.

U novembru 2020. godine, Copa-Cogeca upozorila je da su sredstva za egzistenciju mnogih evropskih pčelara u opasnosti, nakon jedne od najtežih berbi u poslednjih nekoliko decenija, delom izazvane poplavama u centralnoj i istočnoj Evropi, a delom i zbog prisustva falsifikata i meda sumnjivog kvaliteta. Primera radi, u Mađarskoj proizvodnja bagremovog meda bila je samo 10% od višegodišnje prosečne berbe. U Austriji su pčelari izvestili da tako loša berba nije zabeležena decenijama. Pad proizvodnje zabeležen je Portugaliji (–80%) i na jugu Italije (od –70% do –80%).

„Opstanak profesionalnih pčelara zaista je ugrožen“, upozorio je Etijen Bruno (Etienne Bruneau), predsednik Radne grupe za med u Evropskoj poljoprivrednoj krovnoj organizaciji Copa-Cogeca i predsednik Komisije Apimondije za pčelarsku tehnologiju i kvalitet, ukazujući time na problem sa falsifikovanjem meda, koji je preplavio evropsko tržište po vrlo niskoj ceni. „Veći deo meda iz Kine uvezenog u Evropu pomešan je sa sirupom“, kaže Bruno, i dodaje: „U Kini vam kažu ako želite med, to je jedna cena, a ako želite jeftiniju cenu, u njemu možete imati sirup“.

Ova biljka je rudnik zlata! Lako se gaji, tražena je i ima odličnu cenu!

Takav pad proizvodnje trebao bi da poveća cene, ali evropska pčelarska industrija saopštava da su cene zapravo nastavile da padaju zbog sve većeg uvoza lažnog meda iz Kine. Oni žele hitnu akciju za borbu protiv lažnog meda, boljim obeležavanjem i poboljšanim metodama kontrole. Zajednički istraživački centar (Joint Research Centre – JRC) – Interne naučne službe Evropske komisije, testirao je 893 uzorka meda u prodavnicama na malo i otkrio da je 127 (14%) osumnjičeno da sadrže dodatke šećernih sirupa.

Tokom 2018. i početkom 2019. godine, Kanadska agencija za nadzor hrane (Canadian Food Inspection Agency – CFIA) utvrdila da su 52 uzorka od 240 (21,7%) bila nezadvoljavajuća, zbog otkrivenog prisustva dodatih šećera. Uglavnom je to bio med uvezen iz Grčke, Kine, Indije, Pakistana i Vijetnama. Kao falsifikat koristili su kukuruz, pirinač, repu i druge sirupe.

Drugu proveru kvaliteta meda radi utvrđivanja njegovog falsifikovanja stranim šećerima, CFIA je sprovela od 1. aprila 2019. do 31. marta 2020. godine. Za testiranje 275 uzetih uzoraka korišćene su metode analiza odnosa stabilnih izotopskih odnosa (Stable Isotope Ratio Analysis – SIRA) i nuklearne magnetne rezonance (NMR). Od 127 uzoraka, 16 je sadržavalo med domaće proizvodnje, a 111 uvoznog porekla. Kvalitet 110 uzoraka (86,6%) bio je zadovoljavajući kod SIRA i NMR (110/127). Kvalitet 17 uzoraka (13,3%) nije bio zadovoljavajući jednom od metoda ili kod obe metode (17/127).

Prema Ministarstvu poljoprivrede i hrane Moskovske oblasti, 2020. godine, veterinari u regionu su uzeli 1.974 uzorka i sproveli 11.844 ispitivanja meda. Rezultat kontrole je da čak 69 serija lažnog meda nije smelo da se nađe u prodaji.

Do novog traktora uz pomoć države! Evo ko i kako može da konkuriše!

U Velikoj Britaniji pčelari su takođe potisnuti, zbog jeftinog meda, koji se sliva sa proizvodnih linija u Kini.

– Čak i za velike uzgajivače pčela, proizvodna cena bi morala biti znatno niža da bi mogli da se nadmeću po ceni za proizvod koji prodaju kao med, kaže Martin Papa (Martin Pope), koji vodi kompaniju Beeza Ltd, koja proizvodi proizvode od meda i voska, blizu Kingsbridža u Južnom Devonu (Engleska).

Pčelari u Meksiku počinju da uzvraćaju rat, vodeći međunarodnu kampanju kako bi istražili i razotkrili prevarante meda i preteći rizik za biodiverzitet od napuštenih košnica i smanjenja populacije pčela.

Krajem 2018. godine, Projekat autentičnosti meda u Meksiku naručio je seriju testova na med britanskih supermarteka, uključujući i testove NMR. Izvela ih je Food KC, ugledna laboratorija sa sedištem u Langenzenu (Nemačka). Deset od 11 proizvoda, uključujući i med sopstvene marke iz Tesco-a, najvećeg bitanskog supermarketa, palo je na testovima NMR, zbog sumnje na falsifikovanje šećerom. Nijedan od 11 uzoraka nije prošao sva ispitivanja autentičnosti. U 2020. godini, 13 uzoraka meda podvrgnuto je još jednoj seriji testova. Devet uzoraka je sadržavalo D-Psikozu, retki nisko energetski monosaharidni šećer, koji se ne bi smeo naći u medu. Deset od 13 uzoraka meda pokazalo je pozitivno prisustvo enzima, što ukazuje da mogu biti falsifikovani sirupom. Svih 13 uzoraka meda palo je na NMR testu.

Testovi su ukazali na široko falsifikovanje, ali su takođe otkrili ograničene i često nepouzdane dostupne metode za otkrivanje prevara sa medom. Naučnici i regulatori širom sveta sada razvijaju test sa ogromnom bazom podataka o uzorcima meda, za koji se nadaju da će dovesti do krivičnog gonjenja prevaranata meda i da će ilegalnoj industriji meda doći kraj.

Ako je toliko vrhunskih laboratorija, a naučnici i inspekcije se slažu da se med masovno falsifikuje na globalnom nivou, zašto se tako retko gone prevaranti? Odgovor leži delom u nauci, delom u neuspehu regulatornih tela da razumeju i koordiniraju tu nauku, ali takođe i u prirodi samog meda. Pčelari se nadaju da će NMR biti tehnološki spas za njih.

Izvor: Srpski pčelar