EPOHALNO OTKRIĆE U PROIZVODNJI SMOKVE!

571
0
SHARE

Smokva nas mahom vezuje za mediteran i letovanje ili pak za Badnje veče kada je obavezan sastojak praznične trpeze uz suve šljive i sušena smokva. Miris zgaženih i zelenih smokava, vezuje nas za detinjstvo i mladost i letovanje na Jadranskom moru, kada smo kao deca znali da beremo smokve, penjući se na ograde dvorišta kamenih kuća.

Na primorju Crne Gore, smokva raste gotovo svuda kao slobodnorastuće drvo. Lako se razmnožava iz reznica i nebrojeno puta možete da vidite kako tek iznikla smokvica stidljivo proviruje iz neke pukotine napuštene kuće ili pak pored neke stene na putu do plaže.

Gde uspeva smokva?

Nije izbirljiva u pogledu kvaliteta zemljišta pa jednako uspeva kako na krševitim i neplodnim tako i na kultivisanim zemljištima. Toploljubiva je biljka, dobro podnosi sušu i visoke letnje temperature. Ima jak, moćan korenov sistem te se prilagođava suši tako što koren prolazi kroz pukotine u zemljištu i stenju gde se ne smo dobro učvršaćava već i pronalazi skrivenu vodu koju koristi za opstanak.

Organizovane i profesionalne proizvodnje smokve na našim prostorima nema (mislim na Crnu Goru i Hrvatsku) koje imaju potencijal u proizvodnji usled odgovarajućeg podneblja i blage mediteranske klime. Izuzetak su neka gazdinstva koja se bave sušenjem ovog voća pa tu ostvaruju neku zaradu.

Današnja selekcija je otišla korak dalje i proizvela je neke sorte koje se uspešno mogu gajiti i u kontinentalnim uslovima. Smokva pripada porodici dudova, listopadna je i može da podnese negativne temperature i do -15 °C, ali pod uslovom da ne traju više od par dana jer tada izmrzava. Ima više vrsta sorti koje su bazirane na krupnoći i boji ploda pa su najčešće zelene, svetlo ljubičaste i tamno ljubičaste (crne) sorte.

Proizvodnja smokve u Turskoj

Neke zemlje poput Turske, pozabavile su se malo ozbiljnije ovom proizvodnjom pa su u oblasti Anadolija nikle velike plantaže pod crnom smokvom. Ekspanzija avio saobraćaja, naročito kargo prevoza, dovela je do epohalnog otkrića da se za 24 sata sa jednog na drugi kraj sveta može transportovati sveža smokva.

S tim u vezi, Turska planira da u ovoj godini ostvari prihod od čak 50 miliona dolara samo od izvoza kako sveže tako i sušene smokve, koju izvozi u čak 40 zemalja sveta. Kargo transport pokriva nacionalna aviokompanija Turkish airlines koja leti u gotovo 70 zemalja sveta, pa sav profit koji se ostvaruje ostaje u državi i nema stranih investitora.
Iza Turske, na drugom mestu je Nemačka, koja ostvaruje dobit od 14 milona dolara, potom Britanija sa 3,7 milona i Holandija sa 3,5 miliona dolara.

Gde su Holanđani izmestili proizvodnju?

  • Zanimljivo je da je Holandija svoju proizvodnju izmestila u tzv.zemlje „ trećeg sveta ” tako da je moguće da se smokva iz Holandije zapravo i ne proizvodi u Holandiji.
    Ono što je jako čudno, jeste da se recimo Francuska, Španija, Italija, Maroko ili Alžir uopšte ne spominju kao proizvođači smokve, a svakako da imaju potencijala, posebno što su mediteranske zemlje čije se priobalje može iskoristiti za tu vrstu proizvodnje. Međutim, ta područja zauzeta su vinogradima jer su zemlje čuvene po proizvodnji vina.
  • Lubenica: kako odabrati pravu kraljicu slasti
  • Jagode: proizvodnja dobrih živića, cena po komadu 7 dinara

Ali da se vratimo na smokvu. Hong Kong je zahvaljujući „ air cargo ” transportu ostvario dobit od izvoza smokve 1,8 miliona dolara, jer su po Turskom modelu zaključili da se zarađuje 2,5 dolara na izvozu gde je prosečna cena 3 dolara za kilogram sveže smokve.

G.V.