Efikasan i moderan tov junadi

528
0
SHARE
efikasan tov crno-bele junadi
efikasan tov crno-bele junadi

Nastavljamo priču iz Danske, a ovog puta smo se uputili na farmu junadi.

Kako se isplati Dancima da tove junad neverovatno efikasno?

Posetili smo prosečnu farmu za tov, koja ima oko 1.200 teladi odnosno junadi u turnusu. Godišnje ovde utove oko 1.500 junadi ukupno. U protekli 20-ak godina goveda nikada nisu imala dijareju na ovoj farmi i uvek imaju redovan program vakcinacije. Ovi domaćini uspevaju da tove crno-bela goveda, a delom to i uspevaju zahvaljujući jednom preparatu.

Osnivač i gazda ove farme je gospodin Bent Eskalm, koji je započeo ovaj posao još pre nekoliko decenija. Bent otkupljuje svu crno-belu telad od farmi mlečnih goveda. I možda neće te verovati, kada Vam kažemo, ali Benta jedno tele starosti mesec dana i 50 kg košta svega 80 eura. Ukoliko tele ima 60 kg, ili je crveno dansko ili mešane rase onda je cena nešto skuplja.

Da li je moguće da je toliko niska cena teladi?

U Danskoj su muška telad jeftina i nikom ne trebaju i zato ih prodaju dosta jeftinije, osim ako se na genetskim testovima pokaže da mogu da uđu u test kao bikovi.

Kako izgleda i koliko traje tov crno-bele teladi?

Gospodin Bent kupuje telad starosti mesec dana od lokalnih farmera. Svakog trećeg ponedeljka preuzima novu turu teadi i čuva ih na svojoj farmi 9 meseci koliko traje i sam tov. Kada telad napune 10 meseci života i dostignu 400 kg spremna su za prodaju.

Ishrana teladi

Način na koji gospodin Bent hrani svoju telad vrlo je sličan suvom tovu, koji postoji i u Srbiji. To je kombinacija slame, peletiranog i osušenog repinog rezanca (dragoceno jer je izvor lako svarljive celuloze), naravno dodaje i Vilofoss-ov premix i na kraju daje im im i sojinu sačmu-kao glavni izvor proteina.

Bent kupuje jeftinu sojinu sačmu iz Južne Amerike, jer Danska ne proizvodi soju. U toku tova on koristi 3 različite smese i sam uz premixe meša komponente. Silažu Bent Eskalm ne koristi jer mu je previše skupa i prosto mu se ne isplati.

Cena radne snage

Možda ni ovo nećete verovati kada Vam kažemo, ali Benta svaki radnik košta 30 eura, ali ne po danu nego po satu.

Ovaj domaćin je dakle sve automatizovao što je mogao, bacanje prostirke za 1.200 junadi npr. radi jedan čovek. Takođe, i čišćenje i izđubravanje opet radi taj isti čovek.

Spremanje hrane je takođe automatizovano, mikser sam uzima komponente i pravi tri smeše prema zadatoj recepturi.

Telad dok su mala jedu manje od kilograma koncentrata, a kad porastu negde oko 5 kilograma. Dok su još telad imaju 14 odsto proteina, a kasnije taj broj raste na 16.

Zakon reguliše koliko svako tele mora da ima prostora

Nama se učinilo da su u Danskoj štale prazne, međutim postoji razlog zašto je to tako. U Danskoj postoje zakoni o dobrobiti životinja.

Naime, ovde zakon tačno definiše koliko svako tele u određenoj fazi mora da ima prostora, a inspekcije to kontrolišu i kazne su veoma rigorozne.

Tele uvek mora da ima suvo tlo pod nogama i slobodan prostor da se kreće i skakuće, kao i dovoljno svežeg vazduha (bez amonijaka), kako bi moglo normalno da diše.

Preparat fajbermaks

Na početku priče spomenuli smo Vam da efikasan tov crno-bele junadi ovde uspeva i zahvaljujući jednom preparatu, koga nažalost još uvek nema u Srbiji. U pitanju je preparat Fajbermax i njega je zapravio i izmislio gospodin Eskalm, a onda je prodao patent Vilofoss-u, koji je napravio preparat.

Fajbermaks sadrži 12,5 odsto celuloze, kao i fosfor, magnezijum, smešu minerala i vitamina i dodaje se za napoj teladi i prasića. Neverovatno dobro utiče na apetit goveda, pojačava ga, a takođe i reguliše mikrofloru. Zahvaljujući ovom preparatu goveda nemaju proliv. Zapravo ovaj preparat i jeste izmišljen kako bi se što pre razvio digestivni trakt, a upravo je celuloza ta koja je ključna za razvoj creva i crevnih resica kod mladih životinja.

Kako se koristi fajbermaks?

Farjbermaks koriste zajedno sa mlekom u prahu za telad i kako kaže Eskalm za 20 godina telad nikad nisu imala proliv.

10 g preparata fajbermaks se dodaje na litar mleka. To je oko 130 g mleka u prahu i 10 g fajbermaksa se pomeša u toploj vodi na 40 stepeni.

Dakle, ako telad nemaju proliv, ona ne mogu biti loša, a takođe neće imati ni problematična pluća. I obrnuto.

I za kraj pitali smo Eskalma zašto više nema malih poljoprivrednika u Danskoj?

“Potrošači više neće da plaćaju za hranu, žele da bude jeftinije. To nas tera da budemo sve efikasniji”.

Za kilogram mesa crno-belog goveda Eskalm dobija 3,21 euro, a mešanci belgijskog plavog su skuplji za 1.000 kruna po komadu, a to je oko 133 eura, i to, po živoj vagi, i nije neka sjajna računica.

Međutim, u Danskoj je odlična stvar što svaki farmer od banke može da dobije neograničena sredstva sa 1 % kamate. Znači koliko god novca mu zatreba banka će mu okvirno dati za njegovu proizvodnju i na taj način podstiču svoje farmere da budu što efikasniji i da proizvode sve više i više.

Nadamo se da će uskoro i naši stočari imati priliku da u Srbiji kupe prepart fajbermaks i da primene neke od ovih tehnolgija.

Celu priču možete pogledati OVDE.

 

Tekst priredila M.P.