- Reklama -

Nekada davno u Srbiji je bila zastupljena možda i najbolja sorta šljive požegača. Međutim, industrijska proizvodnja i virus šarke šljive gotovo da su iskorenili ovu domaću sortu i zamenili je sortom stenlej koja se kod nas gaji preko 50 godina. Međutim, za 5 decenija gajenja ove američke sorte dosta toga se promenilo. Prvo to nije više ta sorta jer su je naši kalemari kalemili i kalemili, pa su skidali te kaleme i kako sve ima svoje trajanje taj stenlej koji se prodaje po rasadnicima u suštini više i nije stenlej.

Druga i ozbiljna stvar koja muči naše voćare jeste niska otkupna cena svega, pa i šljive. Nude je svi, zri u isto vreme, pa je tržište preplavljeno šljivom.

Nešto što bi možda pomoglo jesu nove sorte petra i divna koje su nastale ukrštanjem stenleja i čačanskih sorti. Ono što je važno kod ovih sorti je što su pozne tj. stižu kasnije i beru se onda kada su sve druge šljive već obrane. Od čačanskih sorti su nasledile slatkoću, prinosnije su i ima ih onda kada drugih nema.

Tržište traži krupne, slatke i glatke plodove šljive, što ove sorte svakako imaju, ali krupnoća kao možda prva stvar u kvalitetu postiže se proređivanjem što je danas još uvek malo ko od proizvođača spreman da radi.

Proređivanje se obavlja ili u fazi cvetanja ili kasnije u fazi plodova kako bi bile krupne, slatke i glatke. To je poštovanje zakona tržišta jer ono traži samo onu šljivu koja ima ove 3 osobine.

Ono što takođe može da bude otežavajuća okolnost je da nemaju stalnu rodnost, pa jedne godine prerode, a druge ne, što opet povlači neujednačene količine što je loše za tržište.

Divna ima pristojan ukus i malo je povukla na stenlej u ukusu, dok je petra najsličnija i po ukusu i po boji požegači. Posebno jer ima kobalt plavu boju. Nju krasi dakle i boja i slast i miris.

Poenta ovako poznih sorti šljive je što mogu da idu i u preradu i u konzum. Ako idu u preradu mogu lepo da se suše u periodu kada su se druge već osušile, pa značajno produžavaju sezonu sušenja bez hladnjača sa jedne strane, a sa druge ako znamo da ova šljiva stiže posle 20. septembra i ako je ostavite u hladnjači možete da ponudite šljivu u oktobru, dakle onda kada je niko drugi nema.

Još jedan dokaz umeća naših stručjaka i naučnika kojima je selekcija biljaka glavna oblast delovanja.

Jedini problem je što ove sorte šljive još uvek nemaju upotrebnu dozvolu, a i potrebno je vreme da se posade i počnu da plodonose, tako da ne bi trebalo da ih očekujemo pre 2021. godine.

Tekst priredio: dipl. inž. Goran Veljković