Dunja-voće koje obećava
Dunja-voće koje obećava

Dunja je voćna vrsta koja se nerado gaji kod nas, ali oni koji odluče da podignu zasad ovog voća ne žale se, jer je na tržištu ima malo. Postaje sve više zanimljiva usled velike potražnje, naročito zbog prerade.

Poznata je još od pre 4 000 godina. Latinski naziv roda dunje Cydonia oblonga i potiče od mesta Cidon na Kritu gde se gaji od vajkada i oduvek je imala primenu u lečenju. Upotrebljava se kao sluzavo sredstvo za izradu emulzija i mikstura protiv kašlja, kao voda za obloge, protiv opekotina, za kozmetiku i u industriji. Danas se, bez razloga, upotrebljava mnogo manje nego ranije. Grci i Rimljani su dunju mnogo cenili kao blago sredstvo protiv proliva. Prisutna cijanovodonična kiselina u semenu čini da lokalno anestezira. Spada u grupu izuzetno cenjenih voćnih vrsta, i za potrošnju u svežem stanju, ali i za preradu u slatko, kompot, sok i rakiju, zbog čega se sve više iz okućnica širi na plantažne zasade.

Voće koje su cenili i Stari Grci i Rimljan
Voće koje su cenili i Stari Grci i Rimljani

U industrijskim zemljama dunjino seme se sve više upotrebljava, tako da se naša proizvodnja uglavnom izvozi.

Kod nas još uvek nema ozbiljnijih površina i poljoprivrednici se retko odlučuju za gajenje ove voćne vrste. Ono što možda izaziva najviše kolebanja jeste njena osetljivost na bakterioznu plamenjaču – Erwinia koja može da predstavlja veliki problem. Teoretski i u manjim zasadima se može relativno uspešno suzbiti, ali obično ako se pojavi ne preostaje ništa nego krčenje zaraženih stabala što je možda skuplja, ali i najisplativija mera kako bi se sprečilo širenje zaraze na ostala stabla. Ukoliko se odabirom odgovarajućih zdravih sadnica i redovnom zaštitom preventivno deluje na bakterioznu plamenjaču, uz punu agrotehniku i dobru negu, možete ostavriti jako lepe prinose, a otkup je zagarantovan jer puno destilerija otkupljuje dunju upravo zbog prerade tj. za pravljenje rakije mada nije isključena ni mogućnost izvoza.

Na raširenost dunje utiču i njene biološke osobine. U našim krajevima cveta kasno, od kraja aprila do sredine maja, pa tako izbegava pozne prolećne mrazeve. S druge strane i sazreva dosta kasno, pa je njeno gajenje vezano za krajeve u kojima su duge, tople jeseni. Slično je i kada se radi o nadmorskoj visini: dunju ne bi trebalo gajiti u intenzivnim zasadima na visini većoj od 700 metara. Međutim, u Tadžikistanu je gaje i na visinama do 2 500 metara.

Dunja rađa obilno svake godine, a krupni plodovi olakšavaju berbu koja traje petnaestak dana. Sortiment dunje nije veliki, oko 500 sorti, i kod nas se gaji pet-šest sorti.

Od sortimenta koji se gaji kod nas najzastupljenija je leskovačka koja se odlikuje krupnim plodovima težine oko 250 g i sazrevanja u prvoj polovini oktobra. Plod je limun-žute boje, sa čvrstim i kompaktnim mesom žućkaste boje, prijatne arome i kiselkastog ukusa. Delimično je samooplodna, pa u zasadu treba da ima oprašivača koji je najčešće vranjska dunja ili narodski „dunjac“. Stablo je srednje bujno, dobre otpornosti na mraz i sušu.

Morava je sorta stvorena u institutu u Čačku krajem 80-ih godina prošlog veka. Plod je krupniji od leskovačke, ide i oko 300 g, limun-žute pokožice sa sočnim polučvrstim mesom kiselkastog ukusa, pa je pogodna i za potrošnju u svežem stanju, a ne samo za preradu. Cveta oko 5 dana pre leskovačke i samooplodna je, ali je poželjno da ima oprašivača. Stablo je srednje bujno, sa dobrom i redovnom rodnošću.

Ukoliko odlučite da nakon ovih redova krenete u gajenje dunje, dobro je da se konsultujete sa nekim od stručnjaka, inžinjera poljoprivrede, voćarsko-vinogradarskog smera koji će vas savakako uputiti i daće vam najbolji savet oko sortimenta i samog podizanja zasada. Pre podizanja bilo kakvog zasada obavezna je analaiza zemljišta, a kada je dunja u pitanju, raspitajte se malo ko bi mogao da je otkupi i po kojoj ceni. Jer u zavisnosti od sorti već 3 godine nakon sadnje možete očekivati pristojan prinos.

Dipl. inž. polj. Goran Veljković

Prethodni tekstUhapšeni prevaranti
Sledeći tekstZaboravljeni specijaliteti – voćne turšije