dunja
Sazreva krajem oktobra, pogodna za preradu i konzum u svežem stanju, foto J. El Omari

Srbija je, posle Španije, druga u Evropi po uzgoju dunja sa proizvodnjom većom od 10.000 tona godišnje, a voćari ocenjuju da ovog voća može dobro da se zaradi, prenosi Blic.

Agronom Marko Jović kaže da su ulaganja po hektaru za započinjanje proizvodnje oko 5.000 evra, koliko je potrebno za nabavku sadnica i pripremu zemljišta, koja je zapravo najskuplja. Voćari navode da se cena sadnice dunje kreće od 130 do 200 dinara, a na jednom hektaru može se zasaditi oko 820 stabala. Do prvog roda potrebno je pet godina, a do punog čeka se i 10 godina od sadnje. Velika prednost dunja je dugovečnost, pošto plantaža može da živi i daje rod punih 100 godina, pa ovaj biznis može da se prenosi s generacije na generaciju.

Trenutna cena za kilogram dunja je oko 40 dinara na veliko, a jedno stablo daje 30 do 40 kilograma voća, pa je prihod od hektara trenutno gotovo milion dinara. Cena dunja na pijacama i marketima je još veća, od 80 do 100 dinara, pa ko ima mogućnost da prodaje na pijaci, može da zaradi još više. Međutim, voćari koji uzgajaju dunju, ocenjuju da otkupna cena treba da bude veća, što bi podstakla voćare da ne zaborave dunju.

Međutim, ono što je najpogodnije za dunju jeste prirodna otpornost na insekte i delimična na bolesti u odnosu na drugo voće u našoj zemlji. Tokom uzgoja potrebna je mala upotreba pesticida, uz minimalnu upotrebu insekticida. Potpuno je oslobođena od uboda smotavca, a jedini realan problem može da napravi ervinija i monilija.

Od dunje se često prave slatko i džem, ali je najisplativija proizvodnja rakije dunjevače. Ona ima visoku cenu, pa je litar kvalitetnije dunjevače oko 1.000 dinara, što je i najisplativije. Od jednog stabla može se ispeći do četiri litra dunjevače, kažu voćari, a agronomi da je prerada upravo najisplativija za one koji bi da gaje dunju na manjim površinama.

Izvor: Blic, Bolja zemlja

 

J.E.

Prethodni tekstRaspisan KONKURS za mlade poljoprivrednike
Sledeći tekstDIVLJE SVINJE nanele ogromnu štetu RATARIMA u Banatu