Poslednjih godina sve je više gradova u svetu koji su usvojili zelene inicijative za borbu protiv efekata koje ima masovna urbanizacija na životnu sredinu. Ove zelene inicijative uključuju projekte poput sadnje više drveća duž ulica i gradskih parkova.

Međutim, jedno nedavno objavljeno istraživanje otkrilo je da se gradsko drveće razlikuje od drveća koje raste u selima. Iako stabla brže rastu u gradu, ona nažalost umiru mnogo ranije od predviđene starosti. Istraživači sa Univerziteta u Bostonu istakli su da ovo ima ozbiljne implikacije na aktuelne projekte zelene inicijative.

Foto: Pixabay

Gradsko drveće ima posebne potrebe

Zelene inicijative na prvi pogled izgledaju jednostavno. Posadite drveće gde god se može posaditi – uz trotoare, ulice, puteve, bilo gde… Međutim, osim prostora, treba uzeti u obzir i druge stvari. To proizlazi iz činjenice da gradska stabla rastu drugačije od ruralnih.

Zbog razlike u lokaciji gde je posađeno drveće, ona mogu imati različitu dinamiku ekosistema. To znači da znanje stručnjaka o strukturi vegetacije i funkcionisanju u seoskim šumama ne može da važi za gradska stabla.

Foto: Pixabay

Na početku studije istraživači su želeli da prouče urbano drveće za nekoliko projekata sadnje. Kao deo urbanističkog planiranja oni su se nadali da će se prikazati kratkoročne promene na drveću koje se nalazi pored puta. Koristili su model da bi procenili stopu rasta, potencijalni vek trajanja i njihovu veličinu. Takođe su procenili koliko će često ta stabla morati da se zamene.

Njihova analiza otkrila je da gradska stabla, u poređenju sa seoskim drvećem, prerađuju više ugljenika i svakodnevno oslobađaju više kiseonika. Povećani broj ciklusa ugljenika mogu doprineti da ova stabla rastu znatno brže od seoskih. Istraživači su procenili da je taj rast i do četiri puta brži.

Uprkos ovim naizgled pozitivnim rezultatima, istraživači su otkrili i velike nedostatke. Iako gradska stabla rastu brže, ona obično umiru mlada. Njihova prosečna stopa smrtnosti je više nego dvostruko veća od stope umiranja drveća posađenog u selima. Vremenom to rezultira gubitkom skladištenja ugljenika sa strane gradskih stabala, što znači da vrlo brzo moraju biti zamenjena.

Foto: Pixabay

Ova otkrića su istakla da zdravlje drveća treba uzeti u obzir kada su u pitanju zelene inicijative. Sadnja i održavanje gradskih stabala presudni su za povećanje urbanih nadstrešnica, kao i za povećanje skladištenja ugljenika u vegetaciji. Istraživači su sugerisali da strateške kombinacije sadnje i održavanja drveća mogu da doprinesu uspehu zelenih inicijativa.

Prednosti urbane nadstrešnice

Sadnja i održavanje gradskog drveća ne čuvaju samo zdravlje drveća, već oni koriste i ljudskom zdravlju. Osim prekrasnog zelenog krajolika, nudi još neke prednosti.

Foto: Pixabay

U gradovima su nivoi zagađivača vazduha konstantno visoki. Oni mogu dovesti do brojnih problematičnih zdravstvenih stanja, poput astme, kašlja i glavobolje. Drveće pomaže u prečišćavanju vazduha stvaranjem kiseonika.

Kada postoje parkovi, ljudi imaju mesta gde mogu da se odmore, rekreiraju, izvedu decu, održavaju piknike… Prisustvo parkova u gradskoj sredini podstiče ljude da postanu fizički aktivniji. Nadalje, okruženje prirodom pomaže u smanjenju fizičkog, emocionalnog i mentalnog stresa.