Domaće i strane sorte – TAMJANIKA izbor kupaca!

0
tamjanika
Najviše se traži suva bela tamjanika, foto J. El Omari
- Reklama -
Slider

Juče je proslavljen Dan prokupca i pravo je vreme govoriti o autohtonim sortama grožđa u Srbiji i kakvu budućnost imaju shodno navikama kupaca. Iako imamo domaće sorte grožđa poput probusa, sile, morave, petre, neoplante, u prave autohtone se ubrajaju prokupac i tamjanika, dok je smederevka u procesu istraživanja. Vinarija Luković iz Aleksandrovca, već dugi niz godina bavi se vinarstvom, pa na 5 hektara vinograda godišnje proizvede do 6 vagona vina i to ne bilo kakva.

„Imamo tamjaniku; belu i crnu, suvu i polusuvu, kaberne sovinjon, suvi i polusuvi od kalemova uvezenih iz Francuske, vranac i prokupac, rizling, a  imamo vino jagodu. Mušterije misle da je to konzumna jagoda, a to je sorta grožđa koja se tako zove. Kad jedeš grozd, ako zažmuriš, imaš utisak da jedeš jagodu, a kad se proba vino, isto miriše na jagodu. To je pre paradeda gajio i dvesta godina je staro, ali je to ovde ljudima strano“, kaže Đorđe Luković.

vino jagoda
Ukus grozda poput jagode, miris vina – jagoda! foto J. El Omari

Strogo odležala vina

Plasman vina Lukovići obavljaju na svom gazdinstvu ili na sajmovima i manifestacijama i strogo prodaju vina koja su starija od četiri godine – ona koja su sazrela i odležala u bariku. Na pitanje da li se više traži domaće vino ili od dobro poznatih sorti, naš sagovornik kaže da zavisi, ali da tamjanika izaziva oduševljenje.

„Ljudi se najviše oduševljavaju kad probaju tamjaniku suvu, ali zavisi od ukusa ko šta voli“.

„Najviše uzgajamo crvenu i belu tamjaniku“

Iako ne potiče iz Srbije, tamjanika se gaji na našem području više od 500 godina. Muskatnih je aroma, a kod nas se najčešće pije suva. Pored prokupca mnogi enolozi tvrde da će tamjanika doneti prepoznatljivost Srbije na svetskoj vinskoj mapi.

lukovići
Lukovići planiraju proširenje zasada, foto J. El Omari

„Da li će zavladati više autohtone sorte, najviše zavisi od terena. Domaće sorte kao što je prokupac otporan je na bolesti, tamjanika isto. Mi najviše u zasadima imamo crvene i bele tamjanike. Vina ne pravimo za prodaju na veliko, jer nemamo potrebe za tim. Koristili smo subvencije za razvoj u vinogradarstvu, ali smo vrlo malo to iskoristili. Ali idemo ka tome da se proširimo, za ovo smo se opredelili“, kaže Luković.

Ministarstvo poljoprivrede ovog proleća raspisalo je konkurs za subvencionisanje podizanja višegodišnjih zasada voća, vinove loza i hmelja, u okviru kog je za podizanje vinograda i pripremu zemljišta maksimalno na raspolaganju bilo 15 miliona dinara po korisniku. Vinsku industriju i turizam prepoznala je i Evropska unija, pa se reformom Zajedničke poljoprivredne politike (2007-2013) radilo na tome da se popravi profitabilnost vinskih farmi, smanjenjem troškova proizvodnje i stavljanjem dodate vrednosti vina, tako što će se promovisati učešće farmera koji doprinose kvalitetu hrane.

 

J.E.

Slider