- Reklama -
Slider

Alkoholna pića su bitan deo tradicije jedne zemlje i naroda. Zbog alkohola se ratovalo, a bome slavilo i veselilo. Ako se za neko piće može reći da je nacionalno blago skoro svake zemlje na Balkanu, a pre svega Srbije, onda je to đavolja voda – RAKIJA.

I kada se rađa i umire, u zdravlje, za sreću i za pokoj duše – služi se rakija. Uz rakiju se rađaju nezaboravne uspomene, proživljavaju burne noći, ali i mamurna jutra.Čini nam se da skoro nema domaćinske kuće u kojoj se ne peče domaća rakija, barem kazan, za merak.

Međutim, postavlja se pitanje da li je ekonomski potencijal koji rakija u Srbiji ima prepoznat? Da li je potrebno uvesti jasne i čvrste standarde na koje se mogu osloniti proizvođači i konzumenti rakije?

Da li rakija treba da se registruje? – Ivan Smajlović

Diplomirani inžinjer tehnolog Ivan Smajlović, stručnjak za alkohol i jedini stručnjak sa licencom Ministarstva poljoprivrede za utvrđivanje voća u alkoholnim pićima, ogorčen je zbog trenutnog neodrživog sistema u kome bukvalno svako može da istoči hektolitre nelegalnog alkohola na tržište.

„Rakija je proizvod koji se najviše falsifikuje, od prva tri proizvoda koji se najviše falsifikuju, pored vina i meda. Znači mi trenutno u Srbiji nemamo nikakav sistem što se tiče proizvodnje alkoholnih pića.”– rekao je Smajlović, gostujući u emisiji Bolja zemlja, uz obrazloženje da je u našoj državi sve nešto na eksperimentalnom nivou, a da u praksi vlada potpuna ludnica.

Statistika kaže da je 2010. godine bilo 3.500 legalnih proizvođača rakije u registru ministarstva, da bi se danas taj broj smanjio na oko 300 do 400 legalnih proizvođača. Većina proizvođača posluje u sivoj zoni, pre svega zbog nepouzdanih metoda utvrđivanja porekla voćne sirovine u rakiji.

„Ja u poslednje vreme počinjem ozbiljno da razmišljam da prodam svoju destileriju i da kupim rektifikacionu kolonu i da počnem da pravim naftne derivate.” – naglasio je Smajlović. Rakija je akcizna roba, ali ono što je izdvaja od drugih jeste da je proizvodi fizičko lice. Kako je to moguće?

Legalizovani vs. nelegalizovani proizvođači rakije

Kvalitetna srpska rakija gubi bitku sa lošom, jeftinijom rakijom koja se služi u kafanama širom naše zemlje. Za razliku od legalizovane rakije, nelegalizovana rakija je jeftinija i nema sankcija za njeno točenje.

Cena legalizovane rakije (od oko 1500 dinara) je viša jer, pored ulazne sirovine, uključuje akcizu. Usklađeni iznos akcize, kako je objavljeno na sajtu Ministarstva finansija, za rakiju od voća, grožđa, vina i druge voćne rakije iznosi 125,98 dinara za litar.

Šta predlaže Smajlović?

Smajlović se ne zalaže sa slobodnu proizvodnju rakije. Smatra da proizvođač treba da bude registrovan kako bi se bavio proizvodnjom ovog nacionalog brenda. Neophodno je da se legalizuju nelegalizovani objekti, uvedu obavezne akcize. Mora da postoji sistem nacionalne referentne laboratorije i ovlašćene laboratorije.

Međutim, srpska je tradicija da se peče rakija. Da li proizvodnja „gazdine rakije” zaista može biti ograničena standardima? Da li je to tradicija od koje se može odreći?

Slider