Đumbir: Mnogo razloga da ga uvrstite u svakodnevnu ishranu

157
0
SHARE

Đumbir (Zingiber officinalis) je višegodišnja biljka čiji koren ima neverovatno blagotvorno dejstvo na ljudski organizam. Srednjovekovna Evropa ga je izuzetno cenila, ali je na kraju ostao samo deo njene slatke kuhinje. Istočnjačke đakonije se ne bi mogle zamisliti bez đumbira.

Đumbir potiče iz jugozapadne Azije, ali njegov najveći proizvođač je Indija. Kažu da je đumbir sa Jamajke najegzotičnijeg ukusa. Njegovi bliski rođaci su galangal i kurkuma. Azijati ga od davnina koriste kao lek, začin, hranu, sredstvo za ulepšavanje i afrodizijak, a Japanci su otišli i nekoliko koraka dalje pa ga koriste i ukiseljenog ili ušećerenog. Đumbir se danas uzgaja u mnogim zemljama – Kina, Nigerija, Jamajka, Haiti, Tajvan, Japan, Egipat, Grčka, Meksiko i dr. Najcenjeniji je đumbir s Jamajke koga, iako sadrži samo 1% eteričnog ulja, cene zbog njegove prefinjene arome.

Đumbir je višegodišnja biljka s puzavom podzemnom stabljikom iz čijih gomoljastih zadebljanja – rizoma izrasta uspravna stabljika visine 30 – 120 cm, s naizmenično raspoređenim, uskim, duguljastim, sjajnim listovima. Svojim izgledom je sličan trski. Cveta malim žutozelenim cvetovima, koji su sakupljeni u stožaste, grozdaste cvasti. Kvalitetan, svež koren đumbira je glatke površine, svetlo braonkaste boje, čvrst, na preseku žućkastobeo bez sivih delova i sa mirisom limuna.

Prema ovom začinu koji potiče još iz kolonijalnog doba, Englezi su razvili posebnu odanost i ljubav, pa ga koriste za spremanje mirisnog peciva koje nosi naziv “Ginger bread” i omiljeno fermentisano piće Ostrvljana ” Ginger Ale ” (đumbirno pivo).

Gingeroli, grupa aktivnih materija koje poseduje đumbir, zadužena je za antibakterijsko, analgetsko i sedativno dejstvo. Pigment žute boje – kurkumin ostaje u crevnom traktu štiteći ga od polipa, a u toku su i istraživanja da li poseduje i zaštitnu ulogu kod raka debelog creva. Stručnjaci ga preporučuju trudnicama, posebno u prvom tromesečju, jer sprečava mučninu i povraćanje.

Ukoliko imate problema sa probavom, rešiće ga đumbir, jer pojačava rad probavnih sokova i žuči. Može se koristiti i za sprečavanje nadimanja. Pravi je mađioničar kada su u pitanju simptomi gripa i prehlade. Poseduje antiseptičko dejstvo i smiruje kašalj ako ga koristite kao dodatak čajevima i toplim napicima. Stimuliše perifernu i opštu cirkulaciju, zagreva, otklanja grčeve i spazme, stimuliše funkciju jetre, snažan je antioksidans. Koristan je kod uklanjanja edema i groznice. U kombinaciji sa drugim biljkama pojačava njihovo dejstvo. Ovaj začin aromatičnog ljutog ukusa je izuzetan stimulans. Ljutkasta i osvežavajuća aroma daje toplu energiju jer ubrzava cirkulaciju, sprečava umor i poboljšava memoriju.

Mnoga ispitivanja pokazala su da đumbir (supstanca gingerol) ubrzava metabolizam podstičući tkivo da potroši 20 odsto više kalorija nego što je to uobičajeno.

Dok se svež koren koristi za jačanje znojenja i izbacivanje toksičnih materija iz organizma, sušen koren se koristi za stomačne bolesti, dijareju, reumatizam, kašalj… Ukoliko izostane menstruacija razmutiti kašičicu đumbira u prahu u pola litra vrele vode. Polako pijuckati šoljicu toplog čaja, tri do četiri puta dnevno. Pošto je savršen borac protiv hroničnog umora treba znati da i đumbir poput ostalih stimulativnih stvari (kafe, crnog čaja) ne treba uzimati nekoliko sati pre spavanja.

Kao i svim ostalim tropskim začinima, za rast i razvoj potrebno mu je toplo i vlažno podneblje. Razmnožava se deobom rizoma koji se sadi u plodnu dobro dreniranu zemlju. Ovu biljku ćete najlakše razmnožiti tako što ćete u proleće kupiti koren, posaditi ga u saksiju prečnika 20 cm, u kompost na bazi ilovače i dobro ga zaliti. Onda ga ostaviti u staklenik. Tokom celog leta kompost mora biti vlažan, ali ne i natopljen. Biljka se može uzgajati u saksiji, a ako ćete ga uzgajati u vrtu treba da bude zaštićen od vetra.

Biljka ima visinu 60 – 90 cm, široka je 30 – 38 cm. Iz rizoma vrlo brzo niču izdanci, a biljka nakon 9 – 12 meseci rasta počinje venuti. Tada se korenje izvadi, očisti, opere, a posebnim nožićima pažljivo se odstrani spoljna korica. Tako očišćeno korenje suši se na suncu još 8 dana. Osušeni đumbir teži samo 25% svoje prvobitne težine. Kako je tropska višegodišnja biljka, može se uzgajati kod nas ako se korenje zaštiti u stakleniku od jeseni do kraja proleća. U grejanom stakleniku se može uzgajati cele godine. Na kraju uzgojne sezone izvadi se korenje. Biljka ima peraste listove, slične ljiljanu. Na kraju sezone biljka će napraviti lukovice koje se mogu upotrebiti za kuvanje.

pročitajte - delotvoran prirodni lek: kantarionovo ulje leči mnoge bolesti
pročitajte – delotvoran prirodni lek: kantarionovo ulje leči mnoge bolesti

Recepti

Čaj za zdravo srce

Oljuštite i iseckajte komad đumbira veličine palca. Stavite u 5 dl hladne vode, kuvajte oko 20 minuta, a zatim procedite i zasladite medom. Pijte nekoliko šolja dnevno.

Sirup protiv prehlade

U 2 dl vode stavite dve kašičice sveže iseckanog đumbira, pa kuvajte na tihoj vatri oko 30 minuta. Dodajte 150 g šećera ili meda i kuvajte još malo dok ne postane sirupasto. Uzimajte jednom dnevno kašiku sirupa. Ukoliko je sirup previše sladak, rastvorite ga u šolji crnog čaja i popijte.

Ulje za masažu

Iscedite koren đumbira srednje veličine u sokovniku i pomešajte sa uljem susama u odnosu 1:1. Promešajte pre upotrebe i čuvajte u frižideru. Najbolje je da pravite male količine.

Energetski napitak

Pola kašičice sitno seckanog svežeg đumbira pomešajte s pola kašičice mlevenog lanenog semena i kašičicom meda. Dodajte 2 dl negazirane mineralne vode, sok od jednog limuna, grejpfruta i pomorandže. Piti po potrebi.