- Reklama -

Nakon podizanja voćnog zasada i intenzivne eksplotacije ne možemo voćke ostaviti bez dodatka đubriva i ostalih hraniva, posebno ako nam je voćnjak u punoj rodnosti.

Pravilo je da od četvrte godine od sadnje, pa na dalje, đubriva bi trebalo rasturati po celoj površini zasada.

Od te godine treba prekinuti i gajenje podkultura jer međusobna konkurencija u korišćenju vode i hranljivih materija ali i sunčeve energije šteti voćkama i nuskluturama.

U zasadu jabuke recimo tokom novembra i decembra treba rasturiti 500 – 800 kg mineralnog đubriva NPK 15:15:15 a za prihranjivanje tokom februara treba primeniti neko od azotnih đubriva KAN -a u količini od 250 – 400 kg/ha amonijum sulfata od 300 – 400 kg/ha ili uree od 170 – 250 kg/ha.

Koštičave voćne vrste

Koštičave voćne vrste (šljiva) u jesen đubriti sa 350 – 600 kg/ha NPK 15:15:15 a krajem februara i početkom marta đubritim KAN-om 150 – 200 kg/ha ili ureom 90-150 kg/ha.

Breskva, kajsija i trešnja traže malo drugačije količine pa se preporučuje đubrenje u sledećim količinama:

NPK 15:15:15: 450-700 kg/ha, KAN za prihranjivanje 150-250 kg/ha ali umesto KAN-a u alkalnim zemljištima bi trebalo koristiti amonijum sulfat u istim količinama na blago kiselim zemljištima ureu u količini 100 – 150 kg/ha.

Jagodaste voćne vrste se đubre ovako:

Jagoda: ratsuriti 30 – 50 tona dobro zgorelog stajnjaka i 600 – 800 kg/ha jednog od navedenih kompleksnih đubriva.

Za đubrenje jezgrastog voća u godinama rastuće rodnosti trebalo bi rasturiti 300 -400 kg/ha jednog od kompleksnih đubriva uz dodatak 100 – 150 kg/ha KAN-a ili 60 -90 kg/ha uree.

Za sve voćne vrste , nakon rasturanja stajnjaka ili mineralnih đubriva, obavezno je plitko oranje na dubini do 12 cm kako bi se sve unelo u zonu korenovog sistema voćaka. Ovom merom se ujedno zaoravaju i korovi koji su nikli krajem leta i u jesen ukoliko je bilo kiše i toplo.

 

G.V.