- Reklama -

Malo ljudi zna da je proizvodnja vina u Srbiji regulisana još u srednjem veku, a da je moderno zakonsko uređenje počelo još 1929. godine. U Srbiji trenutno ima 65 proizvođača vina koji su sertifikovani za proizvodnju sa geografskim poreklom. To govori da smo iako to možda ne izgleda tako ozbiljna zemlja sa ozbiljnom količinom vina i vinograda koja može da zadovolji evropsko tržište. Ipak koliko je proizvodnja vina teška ili laka mogu da potvrde samo oni koji su u tom poslu već nekoliko godina, iako su pre svega tu zbog ljubavi prema vinu, ne sme da se zapostavi i finansijska dobit.
Proleće je vreme kada mnogi vinogradari pomno prate stanje u svojim vinogradima, proverava se uticaj zime, vlažnost tla i količina vode, kao i mogućnost pojave nekog od oboljenja. Ipak, proleće je pre svega period kada se obavlja đubrenje vinograda i prihrana i rezidba.

Prolećno đubrenje

Prolećni meseci se uglavnom pamte po količini padavina koje mogu da izazovu povećan razvoj korovske flore pa je neophodno da se primene mere mehaničkog i hemijskog suzbijanja korova. Nakon većih padavina zemljište u vinogradu se uledi  i stvara se pokorica koju treba češćom plitkom obradom zemljišta razbijati. Istovremeno do cvetanja loze treba sprovesti 1-3 kopnje u cilju suzbinjanja korova oko čokota. Kopnja i razbijanje pokorice u međurednom prostoru doprinose očuvanju vlage i stvaranju povoljnih uslova za razvoj loze. U ovom periodu treba obaviti i prihranu vinove loze.
Prihranjivanje se obavlja nekim od azotnih đubriva. Količine zavise od starosti zasada, rodnosti u prošloj godini i niza drugih činilaca. Najčešće se po aru vinograda upotrebi 10-15 kg nekog od azotnih đubriva. Prihranjivanje se može obaviti i upotrebom folijarnih đubriva. Do cvetanja loze obavezno se primenjuje mera prekraćivanja lastara.
S obzirom da se obrada zemljišta izvodi plitko, đubriva koja se tada primene stavljaju se daleko od korena. Zato kod prolećnog đubrenja kompleksnim đubrivima loza može potpunije da iskoristi samo azot, a fosfor i kalijum ostaju u zemljištu kao rezerva za korišćenje u sledećim godinama.
Sve ovo nedvosmisleno pokazuje da jesenje đubrenje vinograda omogućava bolju ishranu loze. Jesenje đubrenje vinograda je važna mera na siromašnim zemljištima, jer na njima ishrana loze znatno više zavisi od đubrenja nego na plodnim zemljištima.
Prilikom gajenja nekih sorti grožđa u poslednje vreme vinogradari su počeli da koriste takozvanu tehnologiju redukovani prinos kako bi primenjivanjem iste dobili što bolje i kvalitetnije vino. Primenom ove tehnologije potrebno je biti veoma oprezan kada je u pianju đubrenje, jer se koriste manje količine. Ukoliko se prihrana vrši u rano proleće najveća količina primenjenog đubriva ne treba da prelazi 300 kilograma po hektaru. U ovom slučaju najbitnija je količina azota koji najviše utiče na kvalitet. Primera radi, u punoj rodnosti vinova loza zahteva 20 do 70 kilograma po hektaru čistog azota. Pored azota veoma značajan faktor je i količina fosfora i kalijuma, gde su prosečne potrebe za fosforom po hektaru od 20 do 30 kilograma, a za kalijumom oko 80 kg/ha.

Vrste đubrenja

Osim redovnog đubrenja mineralnim đubrivima, vinograde treba povremeno đubriti i stajskim đubrivom. Ovo je bitno kako bi se održala dobra struktura zemljišta i njegove rastresitosti. Ako se đubrenje stajnjakom ne sprovodi  i ako se organska materija u zemljištu vinograda ne nadoknađuje zemljište vremenom postaje zbijenije, pa samim tim i njegova obrada je znatno teža.
Da se to ne dogodi, potrebno je da se vinogradi svake treće ili četvrte godine đubre sa 20-40 t stajnjaka po ha. U ovom slučaju potrebno je da se koristi zreo, fermentisani stajnjak, jer je tada njegovo delovanje najbolje i u najvećoj meri. U godini u kojoj se primenjuje stajnjak, količine mineralnih đubriva mogu se smanjiti za trećinu. Prema tome nije teško zaključiti da stajsko đubrivo ne može potpuno zadovoljiti potrebe vinove loze za kalijumom ukoliko je cilja visoka proizvodnja, uz odgovarajući kvalitet grožđa, odnosno vina.
Obrada zemljišta u vinogradu u jesen je istovremeno i najpogodnija prilika za, unošenje stajnjaka, ali ako to niste uradili s jeseni, nije problem da se to uradi i u proleće, ali je poželjno da se pre đubrenja isfreza zemlja.