Ukoliko se bavite povrtarstvom nakon završene sezone i jednog ciklusa proizvodnje bilo bi jako zgodno da pre početka unosa rasada novog povrća obavezno uradite dezinfekciju zemljišta.


Od pravilne dezinfekcije zemljišta u zaštićenom prostoru u velikoj meri zavisi dalja proizvodnja i dalji tok zaštite bilja. Jer ako smanjite potencijal štetočina koje su u zemljištu, tada praktično, dalju zaštitu svodite na minimum

I pored toga što vodite računa o zaštiti i adekvatnom đubrenju, neprekidno gajenje biljaka na istoj površini dovodi do poremećaja u ishrani kao i do porasta populacije štetnih organizama u zemljištu. Ta pojava može dostići velike razmere i onemogućiti bezbedno i ekonomično gajenje povrća u narednim ciklusima.

Povrće se uglavnom u svežem stanju koristi za ishranu, pa se postavljaju i posebni zahtevi u pogledu primene hemijskih sredstava, a u cilju proizvodnje bezbedne hrane. Prilikom izbora sredstava za suzbijanje štetnih organizama treba birati najpogodniji način za gajenu biljku i voditi računa o zemljištu, životnoj sredini i zdravlju čoveka. Mnogi ne znaju da je zemljište zapravo telo koje ima svoj život i strukturu, i kao takvog ga treba poštovati i odnositi se prema njemu kao prema živom biću, pa kada je dezinfekcija zemljišta u pitanju treba joj pristupiti na poseban način.

Za dezinfekciju zemljišta se najčešće primenjuje: fizička, hemijska i termička dezinfekcija.Bez obzira da li se dezinfekciji radi na otvorenom polju ili u zaštićenom prostoru, neki od načina dezinfekcije moraju se periodično ili redovno sprovoditi, a koja konkretna mera je primenjiva i neophodna zavisi od vrste i obima prisutnosti štetnih oraganizama u zemljištu.

Opšti preduslov za dezinfekciju je odgovarajuće fizičko stanje zemljišta. To se pre svega odnosi na dobru usitnjenost i vlažnost zemljišta.

Fizička dezinfekcija podrazumeva zaoravanje, čime se prekriva i potpomaže eliminacija većine štetnih organizama koji su na ili u delovima biljaka i zemljišta. Zaoravanje je efikasno i za uklanjanje izniklih korova i za sprečavanje aktivacije njihovih semena rasutih po površini.

Kultivacija se obavlja međurednim kultivatorom (češće rotofrezama), čime se eliminišu mlade korovske biljke u ranoj fazi rasta i pokrivaju tankim slojem zemlje kako bi započela njihova razgradnja. Fizičkim merama dezinfekcije – zaštite ne mogu se eliminisati mikroorganizmi i njihov reproduktivni organi koji su locirani i u najmanjim česticama zaraženog zemljišta, ali se može sprečiti njihovo širenje.

Hemijska dezinfekcija zemljišta podrazumeva uništavanje štetnih organizama hemijskim sredstvima (fumigantima) na direktan način. Na tržištu Srbije jedini registrovani preparat za ovu namenu je na bazi aktivne materije dazomet. On se koristi kao jedina praktična mogućnost uklanjanja štetočina koji se razvijaju i prezimljuju u zatvorenom prostoru. ,Preparat se koristi u količini od 30-60 g/m2, odnosno za dezinfekciju komposta 250-300 g/m3. Ovaj preparat se inkorporira u zemlju. Spaja se sa vodom pri čemu se izdvaja gas koji deluje na većinu štetotočina zemljišta ali samo u sloju u koji se unese. Zbog toksičnosti, primena je ograničena na zatvoreni prostor ili u polju ali uz obaveznu primenu folija preko tretirane površine da bi se sprečilo isparavanje gasa. Preparat deluje i na insekte, grinje, nematode, puževe, seme korova i na patogene koji se nađu u tretiranom sloju. Koristi se samo kada nema drugih useva u plastenicima jer je fitotoksičan. Posle primene smanjuje se potreba za nekim drugim merama zaštite. On isparava pa nema karence.

Termička dezinfekcija je zapravo izlaganje čestica zemljišta visokim temperaturama u kraćem ili dužem trajanju, za koje vreme se gotovo svi patogeni uništavaju. Nažalost, uništavaju se i neki od organizama korisni za biljke ili zemljište, pa primena treba da je strogo kontrolisana . Za tretiranje može se koristiti plamen iz gorionika, dimni gasovi visoke temperature ili vodena para. Tretiranje zemljišta zagrevanjem može podjednako efikasno da se primeni i na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru.

Navedeni načini pojedinačno imaju svoje prednosti ali i nedostatke, tako da je za potpunu efikasnost najbolje kombinovati sve tri metode.

Priredio: Dipl.inž.polj. Goran Veljković