Kantarion
Kantarion

Kantarion je od davnina vrlo cenjena i upotrebljavana lekovita biljka

Još u starom veku bila je simbol zdravlja. Kantarion je poznat i kao bogorodičina trava, gospina trava, ivanje zelje, pljuskavica, gorac. Latinski naziv mu je Hypericum perforatum.

„Hypericum“ potiče iz latinskog naziva za balzam, a prvi put se spominje 288. godine pre nove ere. Prema nekim grčkim autorima, naziv biljke je nastao iz grčke reči „hyper“, što znači iznad i „icon“, što znači slika. To je zato što je u antičkoj Grčkoj biljka postavljana iznad religijskih obeležja, kako bi se rešili zlih sila.

Postoje mnoga verovanja u narodu, kao što je, da se osušen kantarion stavlja u prozor da bi štitio dom od groma, požara i zlih duhova, pa i ono, da ako neudata devojka stavi ovu biljku ispod jastuka, sanjaće svog budućeg mladoženju.

Kantarion
Kantarion

Engleski naziv biljke St. John`s Wort, odnosi se na Svetog Ivana

Neke legende kažu da crvene tačke koje se pojavljuju na listovima kantariona simbolizuju krv Svetog Ivana, dok druge pak kažu da su kapi vode sa ruku Bogorodice pale na njegove listove i protkale ih mnogobrojnim prozirnim tačkicama, tako da izgledaju fino izbušeni, pa otuda ime perforatum (to su ustvari žlezde pune eteričnog ulja i smole).

Prvobitna postojbina kantariona je istočna Evropa i zapadni Sibir, a kasnije se proširio po celoj Evropi, Americi i Australiji, u svim suptropskim i umerenim klimatskim zonama.

U Srbiji kantarion je najviše rasprostranjen u brdsko-planinskim područjima kao što su: Tara, Rtanj, Fruška Gora, Zlatibor, Kopaonik, Stara Planina

Kantarion
Kantarion

Kantarion se može naći svuda, a uspeva i na nadmorskim visinama preko 2000 metara. Najviše ga ima na livadama, pored seoskih puteljaka, na malim čistinama u retkim i svetlim šumama, na planinskim padinama. Nalazimo ga u blizini listopadnog drveća, ali i četinara.
Kod nas ga uglavnom ljudi sakupljaju u prirodi, a u mnogim evropskim zemljama kantarion se gaji na plantažama. Kod nas su takvi pokušaji tek u začetku.

Značajni proizvođači kantariona su: Mađarska, Francuska, Italija i Austrija, a najveći Nemačka, gde se gaji na oko 500 ha.

Kantarion
Kantarion

Biljka kantarion – nije zahtevna ni u pogledu zemljišta, ni u pogledu klime

Podnosi dobro niske temperature, treba joj dosta svetlosti i ne traži mnogo vode. Sve su to preduslovi koji zajedno sa zahtevima tržišta stvaraju perspektivu da i kod nas počne gajenje kantariona na plantažama.

To je višegodišnja biljka, visine od 70 cm do 100 cm. Stablo se pri vrhu razgranava. Stabljike imaju dve ivice, tvrde sa crvenkastim primesama i ne koriste se u lekovite svrhe.

Listovi kantariona su ovalni, jajoliki, glatki, bez peteljki, ravnih ivica. Dugi su 2-3 cm, a kad se podignu prema svetlosti izgledaju pegavi. Cvetovi kantariona su skupljeni na vrhu grančica. Svaki ima 5 latica zlatnožute boje i izgledom podsećaju na zvezdu.

Trljanjem, cvetovi kantariona ispuštaju krvavo – crveni sok.

Kantarion cveta od juna do septembra

Na nižim nadmorskim visinama je u punom cvetu krajem juna, a na visinama kasnije.
Bere se kad je u punom cvetu. Pri branju se seku vrhovi biljke dužine do 30 cm, gde je najviše cvetova i listova. Kantarion se suši u senci, raširen u tankom sloju. Treba ga svakodnevno okretati.

Kantarion
Kantarion

Kad je kantarion osušen, odvajaju se listovi i cvetovi od drvenaste stabljike i radi čuvanja stavljaju se u prirodne materijale: tegle, kutije, platnene i papirne kese.

Kao lekovitu biljku cenili su ga stari Grci i Rimljani, a o lekovitom dejstvu ove biljke postoje mnogobrojni zapisi antičkih i srednjevekovnih lekara

Tako je npr. Grčki lekar Hipokrat u 5 veku pre nove ere zapisao:

Kantarion je čudotvorna biljka koja ima snagu da otera gotovo svaku bolest“. U srednjem veku kantarion je bio univerzalni lek, a Paracelzijus, otac farmacije, veličao je njegovu moć i govorio „da cvet tokom leta skuplja sunčeve zrake, da bi ih ljudima dao u tmurnim mesecima.“
Kantarion je poznat po svojim antibakterijskim i antivirusnim dejstvima, a zahvaljujući protivupalnom dejstvu koristi se kod rana i opekotina.

Kantarionovo crvenilo-hipericin je biljni pigment koji se nalazi u uljanim žlezdama žutih cvetova kantariona i ulju daje tamnocrvenu boju.

Kantarionovo ulje se zbog toga koristi za sprečavanje rana kod bolesnika koji dugo leže i kod rana koje tako zarastaju, a pomaže i kod lakših opekotina. Ono se koristi i u ginekologiji (ciste, upale jajnika, gljivice).
Važno je upozoriti da se kod spoljašnje upotrebe kantarionovog ulja, koža postaje preosetljiva na sunčevu svetlost, pa se ne treba izlagati suncu, ali je korisno za opekotine od sunca. Trudnicama i dojiljama se ne preporučuje konzumiranje čajeva od kantariona.

Žene takođe koriste kantarion za oporavak kose oštećene dugotrajnim farbanjem, tako što se pre pranja na kosu nanese ulje i posle 30 minuta kosa ispere na uobičajeni način.
Kantarion stimuliše želudačne žlezde, sekreciju sokova i olakšava varenje. Etarsko ulje kantariona sprečava grčeve, olakšava nadimanje i želudačne tegobe. Koristi se za smanjenje bola kod gastritisa i za zarastanje čira na želucu i na dvanaestopalačnom crevu.

Kantarion se koristi protiv blagih i umerenih oblika depresije

Pokazuje manje neželjenih dejstava u poređenju sa antidepresivima. Naročito se primenjuje kod poremećaja raspoloženja u menopauzi, strahova i sezonskih depresija koje se javljaju u toku zimskih meseci zbog nedostatka sunčeve svetlosti.

U mnogim zemljama se kao lek prepisuje za depresivna stanja, naročito kod nervoze i teškoća sa snom.

Zbog blagog antibiotičkog, protivupalnog i analgetičkog delovanja i službena medicina ga preporučuje za lečenje rana i lakših kožnih tegoba, kao i za ublažavanje reumatskih bolova, neuralgija i išijasa.

Kantarion je priznat od strane Svetske zdravstvene organizacije kao lek za upotrebu kod blagih i umerenih depresija i odobren za upotrebu u Nemačkoj, gde se izdaje na lekarski recept. Može imati interakcije sa upotrebom drugih lekova (najčešće povećava njihovo izlučivanje, pa tako dolazi do smanjenja njihovog dejstva).

U lekovite svrhe koriste se sveži i osušeni cvetovi kantariona ili cvetajući vrhovi s mladim listovima

Najčešće se upotrebljavaju za pripremu čaja, ulja, tinkture i vina ili kao sastojak raznih mešavina čajeva. Za čaj se koristi plavi kantarion (ima ga naročito na Kopaoniku), dok se žuti kantarion stavlja u maslinovo ulje (cvetovi i list u jednakim količinama stave se u staklenu bocu, naliju se maslinovim uljem, ne do vrha) i boca ostavi na sunčanom mestu godinu dana.

Čaj se priprema tako što se kašičica usitnjenog kantariona prelije sa 2 dl. proključale vode, poklopi i posle 10 minuta procediti i piti.

Pomaže kod stomačnih tegoba, i glavobolje.

Tinktura kantarion
Tinktura kantarion

Kako se pravi tinktura od kantariona?

Tinktura od kantariona se pravi tako što se u staklenoj boci, usitnjeni cvetovi kantariona preliju alkoholom i destilovanom vodom, boca se zatvori i dobro protrese.

Stavi se na toplo mesto, povremeno protrese i posle 2 nedelje se tečnost procedi. Tinktura se čuva na suvom i hladnom mestu. Uzima se sa vodom ili kockom šećera po 10 kapi, a može da se koristi i za dezinfekciju rana.

 

M.P.