1 – Struktura i površina cveća i ukrasnog bilja

Na osnovu zvaničnih podataka Republičkog zavoda za statistiku, površine pod cvećem na otvorenom uzgoju u 2020 godini iznose 508 hektara, što je povećanje za 19% u odnosu na prethodnu godinu (427 ha). Procena stručnih službi sa terena je nešto veća i iznose oko 550 ha.

Površine cveća u zaštićenom prostoru (staklenici i plastenici) iznose 214 hektara, što je povećanje za 4 % u odnosu na prethodnu godinu (205 ha).

Svake godine u Republici Srbiji proizvede se godišnje oko 7-8 miliona sadnica ruža i najveći deo namenjen je izvozu u Rusku Federaciju.

2 – Regioni gajenja cveća i ukrasnog bilja u Srbiji

Najznačajniji regioni za proizvodnju i uzgoj cveća u Srbiji se nalaze na severu zemlje, na granici sa Mađarskom, zatim u okolini Šapca, zapadno od Beograda, u oblasti Ljiga, Trstenika i Kruševca, Sremčice, Velike Drenove i td.

Ruže se najviše gaje u severno-banatskom delu Srbije – Kanjiža, Senta i Kikinda, mačvanski okrug – Lipolist i Šabac i u rasinskom okrugu.

3 – Karakteristike proizvodnje cveća i ukrasnog bilja

Proizvodnju cveća i drugog ukrasnog bilja karakterišu kontinuiranost, intezivnost, velika ulaganja i veliko angažovanje radne snage.

Cvećarstvo, kao ozbiljan činilac u privrednom sistemu zemlje, treba da postane profitabilna proizvodna grana. U tom smislu je neophodno udruživanje proizvođača radi čvršćeg povezivanja na planu organizovanja proizvodnje i plasmana cveća i ukrasnog bilja, kako na domaćem, tako i na svetskom tržištu. Za sada su to pretežno individualna poljoprivredna gazdinstva.

Takođe je neophodan rad na formiranju berze cveća i privlačenju stranih investicija i partnera.

Proizvodnja i gajenje cveća u plastenicima odvija se tokom cele godine. Kada prođe prodaja letnjeg sezonskog cveća, na prelasku iz letnje u jesenju sezonu, počinju radovi oko novih sadnica, plastenici se pune rasadom koji se uzgaja za prolećne praznike i letnju sezonu, a jedan od najvažnijih i najodgovornijih poslova je održavanje temperature u plastenicima tokom zime.

4 – Uslovi za uzgoj cveća i ukrasnog bilja u Srbiji

Zbog dobrih klimatskih uslova i dužine vegetacionog perioda naša zemlja ima dobre uslove za plantažnu proizvodnju cveća i na otvorenim površinama i u zaštićenom prostoru. Geografska pozicija, kvalitetno zemljište i raznolikost u pedološkom sastavu zemljišta takođe su povoljni za uzgoj cveća. Naša zemlja ima sve preduslove da krene sa još većim razvojem ove proizvodnje.

5 – Spoljnotrgovinska razmena cveća i ukrasnog bilja u 2020. godini (vrednosno i količinski)

Vrednost spoljnotrgovinske razmene cveća i drugog ukrasnog bilja u 2020. godine iznosila je 19,9 mil. EUR (9,3 mil. tona) od čega je vrednost izvoza iznosila 4,3 miliona EUR (2.663 tona), a vrednost uvoza 15,6 milona EUR (6.658 tona).

Vrednost izvoza u 2020. godini je veća za 2,6% u odnosu na isti period prethodne godine. U izvozu je postignuta prosečna cena od 1,60 EUR/kg, a u 2019. g. je bila 1,21 EUR/kg.
Vrednost uvoza je veća za 10% u odnosu na 2020. godinu. Prosečna uvozna cena iznosila je 2,35 EUR/kg, a u 2019.g. bila je 1,76 EUR/kg.
6 – Izvoz cveća i ukrasnog bilja u 2020. godini (po regionima, zemljama i strukturi)

Najznačajnije izvozno tržište cveća i ukrasnog bilja je EU sa 51 % udela, zatim Carinska unija sa 22% udela u ukupnom izvozu, zemlje CEFTA sa 21%, ostale zemlje 9%, dok se u zemlje EFTA izvozilo zanemarljivo male količine, tj. svega 1 %.

U toku 2020. godine izvezeno je cveća i ukrasnog bilja u zemlje EU u vrednosti od 2,18 mil. EUR, od čega najviše u Holandiju oko 1,2 mil. EUR, Sloveniju 187 hilj. EUR, Poljsku 167 hilj EUR Hrvatsku 127 hilj EUR, Ruminiju 95 hilj EUR i Bugarsku 89 hiljada EUR.

Izvoz u zemlje Carinske unije (Rusija, Belorusija i Kazahstan) realizovan je u vrednosti od 937 hiljadu EUR, od čega najviše u Rusku federaciju, i to živog cveća, u vrednosti od preko 786 hilj. EUR i Belorusiju 151 hilj. EUR.

U zemlje CEFTA regiona izvezeno je najviše živog cveća i to u realizovana je vrednost izvoza od 901 hilj. EUR, od čega je najviše izvezeno u BiH 336 hilj. EUR, potom u Makedoniju 277 hilj. EUR, Crnu Goru 262 hilj. EUR, Albaniju 15 hilj. EUR i u Moldaviju 15 hilj. EUR.

Od OSTALIH zemalja izvezeno je ukupno 188 hiljada EUR, a najznačajniji izvoz je bio u Uzbekistanu 134 hilj. EUR, Gruzija oko 23 hilj. EUR i Ukrajina 15 hilj. EUR.

Struktura izvoza – Najveće učešće u izvozu za 2020. godinu ima grupa živo cveće[1] 83% (oko 3,5 mil. EUR), od čega izvoz ruža iznosi čak 2,4 mil. EUR. Ruže su se najviše izvozile u Holandiju 646 hilj EUR i Rusku Federaciju 588 hilj. EUR. Izvoz ukrasnog bilja čini 11% (486 hilj. EUR) i to uglavnom lišće, granje i trave za bukete koje se najviše izvozilo za Holandiju i Švajvarsku. Sečenog cveća je izvezeno 5% (203 hilj. EUR) prvenstveno u Holandiju i Austriju.

7 – Uvoz cveća i ukrasnog bilja u 2020. godini (po regionima, zemljama i strukturi)

Najznačajnije uvozno tržište cveća i ukrasnog bilja je EU sa 86 % udela i ostale zemlje sa 2%.

Najdominatniji uvoz cveća i ukrasnog bilja u 2020. godine bio je iz EU, realizovan u vrednosti od 13,4 mil. EUR. Najveći udeo od zemalja EU u uvozu imaju Holandija 9,4 mil. EUR, Italije 1,1 mil. EUR, Slovenija 633 hilj. EUR, Mađarske 509 hilj. EUR, Belgija 445 hilj. EUR i dr.

Iz OSTALIH zemalja najveći uvoz je bio iz Kenije u iznosu od 872 hilj. EUR, Etiopije 446 hilj EUR i Turske 309 hilj. EUR.

Iz CEFTA zemalja uvoz je ostvaren u iznosu od svega 42 hilj. EUR, i to uglavnom iz Severne Makedonije 28 hilj. EUR.

Uvoz iz zemalja Carinske unije (Rusija, Belorusija i Kazahstan) uvoza nije bilo.

Struktura uvoza – Najveće učešće u uvozu cveća i ukrasnog ima živo cveće 38% ukupnog uvoza ( 10,6 mil. EUR), od čega uvoz iz Holandije čini čak 8,3 mil. EUR i to uglavnom gladiole i ostalo sobno cveće u saksijama. Veliki uvoz imali smo sečenog cveće 27% (4,2 mil. EUR), uglavnom iz Holandije 912 hilj. EUR i to prvenstveno hrizantema, a znatno manje ljiljana i gladiola. Seme cveća je ukupnom izvozu činilo 3%, uglavnom semena travnatog bilja koje se gaji za cvet i to iz Holandije i Nemačke, ukrasno bilje sa 3% i to lišće, grane i trave, sveže za bukete, iz Kostarike, Italije, Holandije i Ekvadora, dok je sušeno cveće neznatno učestvovalo u uvozu i to sušeno cveće sečeno, cvetni pupoljci za bukete, iz Turske, Grčke i Italije.

8 – Najveći proizvođači cveća

Obzirom da se ova proizvodnja zasniva u rasadnicima (rasadničarska proizvodnja) mali je broj pravnih lica koja su registrovana za uzgoj cveća i ukrasnog bilja. Naši najveći proizvođači cveća u Srbiji su: rasadnik Milan Topalović – Lipolist (Šabac), rasadnik Braća Topalović – Lipolist (Šabac), Vrtni centar Biosan – Ljig, rasadnik Omorika – Sremčica, rasadnik Lepo polje – Ljig, Pheno Geno Roses – Novi Sad, Groff od Milutovac – Trstenik, Monteagro – Beograd, Garden centar – Beograd, JKP Zelenilo, rasadnik „Žića“, rasadnik „Nina“, rasadnik „Biojela“, Frutikomerc iz Velike Drenove, rasadnik „Fiori“ i dr.

9 – Mere podrške za sektor cvećarstva i ukrasnog bilja u 2021. godini

Potencijali u proizvodnji cveća i ukrasnog bilja u Srbiji nisu u dovoljnoj meri prepoznati. Stoga je neophodno da se ovoj oblasti pruži jača institucionalna podrška, od strane naučnoistraživačke i poslovne zajednice, da bi ovaj sektor postao profitabilnija proizvodna grana. U tom smislu neophodno je uvesti i dodatne podsticaje države, jer sagledavajući postojeće površine na jednoj strani, demografsku sliku i ekonomski razvoj na drugoj, očekivanja su da će se potrebe za cvetnim i ukrasnim vrstama povećavati, što pruža mogućnost unapređenja ukupne proizvodnje cveća i ukrasnog bilja. Modernizacija proizvodnje, nabavka novih mašina i opreme, odnosno tehnička i tehnološka modernizacija, direktno bi uticala na povećanje obima proizvodnje i proizvodnog asortimana, što bi dovelo i do otvaranja novih radnih mesta i povećanja produktivnosti rada u ovoj visoko intenzivnoj oblasti poljoprivredne proizvodnje. Proizvodnju cveća i drugog ukrasnog bilja danas karakterišu kontinuiranost, intezivnost, velika ulaganja, dobra edukovanost i veliko angažovanje radne snage.

1) Na osnovu Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2021. godini proizvođači cveća i ukrasnog bilja na osnovu direktnih plaćanja imaju pravo na subvencije u iznosu od 4.000 din/ha ukupno.

2) Ministarstvo poljoprivrede pomaže proizvođače cveća i ukrasnog bilja kroz investicije u poljoprivredna gazdinstva koja se bave ovom proizvodnjom i to u vidu nabavke opreme i mehanizacije za zaštitu od bolesti i štetočina, za navodnjavanje, za proizvodnju sadnog materijala u zaštićenom prostoru, za nabavku mašina za: punjenje saksija supstratom, pravljenje supstrata za proizvodnju cveća, orezivanje i oblikovanje ukrasnog bilja, pokrivanje rasada cveća, u cilju zaštite od mraza – agrotekstil, pokrivanje rasada cveća, u cilju zaštite od visokih temperatura – mreža za senčenje i dr. Maksimalni iznos koji može proizvođač da se ostvari je do 1.500.000 dinara, odnosno 50-65% od vrednosti investicije.

3) Pored primarne proizvodnje, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, pruža finansijsku pomoć i u promociji, marketingu i plasmanu cveća i ukrasnog bilja, tako što finansijski već duži niz godina podržava održavanje Međunarodnog sajma hortikulture u smislu obezbeđivanja sajamskog prostora gde proizvođači cveća mogu da plasiraju svoje proizvode, izađu iz lokalnih okvira, da pronađu svoje mesto na tržištu kako domaćem, tako i inostranom.

I ove 2021. godine održava se 26. Međunarodna sajamska manifestacija hortikulture u periodu od 20. do 23. maja 2021. godine, na Beogradskom sajmu, koje je ministarstvo poljoprivrede finansijski podržalo sa 2,9 miliona dinara kroz javne nabavke.

10 – Predlog za unapređenje sektora cveća i ukrasnog bnlja

U skladu sa Zakonom o semenu i sadnom materijalu regulisana je semenska proizvodnja cveća, s tim da ne postoji u Registru biljnih sorti RS ni jedna srpska sorta cveća, što je neophodno menjati.

Ne postoji ni jedna naučnoistraživačka organizacija koja radi selekciju i oplemenjivanje cveća u Srbiji. Formirano je nekoliko instituta pri fakultetima u Beogradu i Novom Sadu, i neophodno je istrživački jačati ovu oblast.

Podsticaji države su evidentni, ali neophodno je pokretati inicijative za dodatne. Neophodno je raditi na povećanju površina pod cvećem i ukrasnim biljem, kako na otvorenom, tako i u zatvorenom prostoru, na intenziviranju proizvodnje, umrežavanju i jačanju proizvođača, sa ciljem stvaranja povoljnijeg ambijenta za poslovanje.

Neophodno je pratiti i primenjivati svetska dostignuća u tehnologiji gajenja, organizaciji proizvodnje i plasmanu, sa ciljem bolje tržišne pozicioniranosti i podizanja konkurentnosti na svetskom tržištu.

Takođe, neophodno je i aktivnije učešće članova Grupacije proizvođača cveća i ukrasnog bilja, radi unapređenja poslovnog ambijenta i zakonske regulative i podizanja konkurentnosti proizvoda i usluga u ovoj oblasti.

[1] Živo cveće podrazumeva saksijsko cveće tj cveće za sadnju. Živo cveće se uglavnom prodaje u rasadnicima i cvećarama, za rasađivanje ili za sadnju u dekorativne svrhe.

Izvor: GDJAKOVIC,

Agropress portal

Prethodni tekstJačanje podrške Francuske
Sledeći tekstNa kojoj beogradskoj pijaci možete platiti robu karticom?