Foto: Pixabay

Svedoci smo da spoljašnji uticaji i klimatske promene imaju sve više uticaja na poljoprivrednu proizvodnju. Zato je veoma važno očuvati plodnost zemljišta, a jedan od načina je sadnja pokrovnih useva.  

Pokrovni usevi se primenjuju kao bioagrotehnička mera u sistemima ekološke poljoprivrede. To mogu biti usevi koji se obično ne gaje u komercijalne svrhe, a imaju višestruku ulogu u plodoredima. 

“Klimatske promene, troškovi energije i raspolaganje azotom imaće sve veći uticaj na poljoprivrednu proizvodnju u narednim godinama. Uvođenjem pokrovnih useva u praksu mogu se u određenoj meri rešiti neka od ovih pitanja. Klimatskim promenama treba prilagođavati tehnologiju biljne proizvodnje i izbor biljaka koje će biti sejane” kaže savetnica PSSS-a Valentina Aleksić.

Kakav uticaj na zemljište imaju pokrovni usevi

Kako objašnjava naša sagovornica u cilju očuvanja plodnosti zemljišta kao i njegovo održivo korišćenje u uslovima vazdušne i zemljišne suše treba voditi računa da zemljište što je moguće duže bude pokriveno usevima. Zato se van glavne sezone, zemljište uvek zasejava pokrovnim usevima ili usevima za zelenišno đubrenje.

“Pokrovni usevi mogu povoljno da utiču na povećanje prinosa, smanjuju troškove kod upotrebe azota i pesticida, utiču na redukciju upotrebe mehanizacije, a sve to utiče i na povećanje profita. Međutim, pokrovni usevi mogu doneti i niz drugih agronomskih pogodnosti kao što su, poboljšanje zdravlja zemljišta, sprečavanje erozije, zaštitita kvaliteta vode, zaštita biološke raznolikosti, a koje se teško mogu finansijski izmeriti. Uvođenje pokrovnih useva u širu proizvodnu praksu, moglo bi značajno da utiče na povećanje održivosti poljoprivrednih proizvodnih sistema” objašnjava naša sagovornica.

Tako pokrovni usevi mogu da obezbede neophodan azot, poboljšaju strukturu zemljišta, očuvaju zemljišnu vlagu, obezbede suzbijanje korova, uspostave biokontrolu štetnih organizam, utiču na smanjenje oštećenja od bolesti, insekata i nematoda. Potencijalni nedostaci su, kaže naša sagovornica, povećanje troškova za seme ili povećanje obima rada, ali su oni naspram prednosti zanemarljivi.

“Pokrovni usev je usev specifične biljke koja se uzgaja prvenstveno u korist zdravlja zemljišta, a ne prinosa. Napominjem, ovo je radikalno drugačije od uobičajenenog, dosadašnjeg tretmana zemljišta. Nema mehaničke obrade zemljišta svake godine, nema đubrenja mineralnim đubrivima” ističe Valentina Aleksić.

Kada i šta posaditi kao pokrovni usev

Setva pokrovnih useva obavlja se nakon skidanja pšenice (strnina) i za to je potrebno:

  1. Dajkon rotkva (Japanska rotkva ) 7 odsto 
  2. Uljana rotkva 3 odsto
  3. Slačica 3 odsto 
  4. Prolećni ovas 28 odsto
  5. Facelija 5 odsto
  6. Persijska detelina 7 odsto 
  7. Stočni grašak 47odsto

“Kada ovi usevi niknu prave ogromnu zelenu masu, tri sloja korenja duž zemljišnog profila po dubini, obogaćuju zemljište hranljivim elementima, ostavljaju se da premrznu preko zime i trule (samoizmrzavajuće). I onda u proleće ide direktna setva. Svaka od ovih biljaka radi svoj posao. Tako se akumuliraju voda, azot, fosfor, kalijum, povlači se kalcijum iz dubljih slojeva zemlje. Dajkon rotkva razbija plužni đon, slačica uništava nematode, održava se rastresitost zemljišta, zaštita od erozije” objašnjava naša sagovornica.

Praksa da se pokrovni usevi sve više koriste za pripremanje zemljišta, kako u organskoj biljnoj proizvodnji, tako i u konvencionalno u svetu je veoma rasprostranjena, a od nedavno se koristi i kod nas.