Da li nas očekuju i sledeće godine niske cene voća? Šta naš seljak treba da zna?

1108
0
SHARE
Šta će biti sledeće godine sa voćarima?
Šta će biti sledeće godine sa voćarima?

Kada se osvrnemo na davnu 2011. godinu kada je voćarstvo u Srbiji išlo uzlaznom putanjom na području proizvodnje i izvoza. Kada na to dodamo i podatak da je od 2006. -2011. godine, po izvozu voća, povrća i njihovih prerađevina, Srbij bila na prvom ili drugom mestu u strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda u Evropi, ne možemo a da se ne zapitamo, šta je to krenulo po zlu? Gde smo sada po izvozu voća i šta nas tek očekuje?

Emisija Bolja zemlja, gost Bogoljub Krstic
emisija Bolja zemlja – niske cene voća

Gost emisije Bolja zemlja ove nedelje je bio Bogoljub Krstić iz Čačka.

 

 

Sa deset godina radnog iskustva u radu na izvozu sa Rusijom, kao i sa 25 godina preduzetničkog iskustva gospodin Ristić je možemo da kažemo bio pravi sagovornik Uroša Davidovića na ovu temu.

Podsećanja radi, Vlada Republike Srbije je 2.januara 2018.godine donela Uredbu o evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusku Federaciju, a koja je odmah stupila na snagu. U uredbi se navode uslovi koje treba da imaju otkupljivač , preduzeće, kao i izvoznik za Rusiju.
Tim su, prema Ristiću porodična preduzeća, koja imaju aktivne ugovore sa Ruskom Federacijom, u danu onemogućena za dalje poslovanje.

Poljoprivredni proizvođač do kraja ove godine u problemu, a isto tako i naredne!

,, Ja ne znam, ali ako se ne bude promenila ova uredba poljoprivredni proizvođač do kraja ove godine će biti u problemu, a isto tako i naredne godine. A već je u problemu. Da ne ponavljamo, znači od jagode, breskve, trešnje, nektarina, pa do letnje robe kao što je šljiva – to su bedne cene. Ne samo što su bedne cene, nego konkretan izveštaj sa terena je da 15% naše robe (govorimo o voću) ove godine, ove sezone nije otišlo za rusko tržište u odnosu na prethodnih 10 godina.”- istakao je Ristić.
Ono što smo saznali od Ristića jeste da smo bukvalno blokirani, te da nam sporazum, koji je potpisan sa Rusijom, u ovoj situaciji ni ne treba.

Da li su Rusi videli da nema naše robe u Rusiji? Jel prekinut reeksport?

Na ovo pitanje Ristič kaže: ,,Pa vidite, što se tiče sve ove robe što smo pomenuli, od jagode i da kažem do breskve, nektarine do današnjeg dana šleper za šleperom ide ka Tabanovcima iz Grčke – TO SE VIDI. A tu, toliku robu, Srbija ne može da potroši na svom tržištu. I zašto bi Srbija trošila, na svom tržištu, Grčku breskvu i nektarinu i Grčku jagodu, a svoje bacala u kanal?”

Dakle, ono što se kod nas dešava sada je da neko baca, potcenjuje srpsku robu, a istovremeno šleperi i šleperi robe – Grčke robe ulaze preko Srbije i idu ka Rusiji. Jedan mali broj ljudi ima koristi od toga što radi reeksport i dalje za Rusiju, i što to nije stalo. Dok stotine hiljada naših poljoprivrednika je gurnuto u stranu i prevareno na neki način.

Ristić: Ja pratim situaciju na mom čačanskom terenu, na terenu Topole i mogu da kažem da je poljoprivrednik ZBUNJEN

Ljudi, pre svega mislimo na voćare, su bukvalno zbunjeni – nemaju rešenje. Pored toga što su ih ove godine pogodile elementarne nepogode (mislimo na grad), i oni što su ostali čitavi ne mogu da plasiraju svoju robu. E sada oni, s druge strane, što su ostali malo čitavi ne mogu da plasiraju svoju robu.

Dakle, imamo manjak robe i nemamo gde da je prodamo.

,, Zamislite vi kada je rana šljiva posle tolikih godina dostigla cenu tek počev od 30 dinara. A rana šljiva nikada nije bila ispod 100 – 110 dinara.” – poraženo je rekao Ristić.

Naime, Ristić misli da tačno može da se poveže sve ono što se dešava sa Rusijom,sa ovom katastrofalnom situacijom u kojoj se nalazimo.

Da li  da nas očekuje ista sledeća godina ukoliko se ništa ne promeni? Da li da se ljudi nadaju ili ne? Znači li to  da sada treba da najavimo da će i sledeće godine da budu niske cene? Da li će i sledeće godine da puknu seljaci – i sa jagodom, i sa šljivom i sa trešnjom, i sa breskvom? Da li ljudi to treba već sada da znaju?

,, Slobodno, nemojte se nadati bez obzira na embargo Rusije i Evrope. Konkretno, u Rusiji postoji roba iz celog sveta – od Španije, Portugalije, Italije, Holandije, Belgije, Grčke da ne nabrajam južne zemlje itd., samo naše nema. Naše robe ako ima u Rusiji,ima je na pijacama, kao što je u Moskvi Food city, ili u Peterburgu na pijaci. Ali i tu je samo poneko vozilo ili štand.” – rekao je Krstić u emisije ove nedelje.

Mi smo u ovom trenutku vrlo mali, minijaturni – NEBITNI ZA RUSIJU!

,, I slobodno neka službe prošetaju i čačanskim, i smedervskim, i topljanskim krajem na prste mogu da se nabroje vozila koja čekaju robu za Rusiju! A u prošlim, i svim prethodnim godinama mogli ste da vidite šlepere i šlepere kako čekaju na red da se natovari roba.” – ovako opisuje Ristić situaciju.

Ono što je sigurno jeste da Srbiji ima robe mnogo, ali da nema ko da organizuje taj izvoz, nema ko da organizuje tog seljaka, čoveka.

Samo onima koji rade nepošteno odgovara?

Na ovo pitanje Krstić je rekao da sa važećom uredbom su i veliki izvoznici u problemu, kao i pojedini koji rade pošteno.

,,Znači, nema adekvatne ili cene, ili kvaliteta, ali tu je Grčka roba. Nema Grčke robe ima sa druge strane. Uglavnom, ništa se promenilo nije. Menjaju se firme, imena firme – bitno je da oni imaju kapaciteta, i da se razumemo jednu stvar stecište izvoza je Beograd i okolina.” – objasnio je Krstić.

Šta bi seljak, a šta bi Vlada trebala da uradi u ovom trenutku?

,,Seljak treba organizovano da se obrati vladi – predsednicima vlade i onima koji su potpisali ovu uredbu. Na sve načine Vlada mora da na državnom nivou se Rusijom ( ukoliko je to u pitanju Rusija) da pregovara i kaže MOLIM VAS LJUDI DA MI UKINEMO OVU UREDBU.” – istakao je Ristić.

Ono što je sigurno poljoprivrednicima u Srbiji nije potrebno sažaljenje vlasti kada zemlju pogode suša ili poplave, nego odgovorna vlast, sposobna da radi na prevenciji i sposobna da obezbedi normalnu spoljnotrgovinsku razmenu.