- Reklama -
Slider

Jedna od najstarijih psihoaktivnih biljki poznatih čoveku, marihuana (trava, vutra, sit, pot, gandža, mara) legalizovana je, u medicinske svrhe, u 12 zemalja EU i u 24 Savezne američke države. Marihuana je najblaže i najslabije halucinogeno sredstvo (sadrži 3% THC-a), te je mnogi naučnici i istraživači ni ne stavljaju u skupinu psihoaktivnih supstanci.

Češki profesor dr Lumir Ondrej Hanuš i kanadski istraživač dr Pol Harnbi smatraju da bi otkriće o lekovitosti kanabisa trebalo da bude treće najveće čudo nakon otkrića insulina i DNK. Međutim, dokle god farmaceutska industrija bude pokušavala da na sve načine spasi svoje tržište, teško stotine milijarde dolara, dotle će i upotreba kanabisa biti zabranjena.

Prema Zakonu o kontrolisanim supstancama, marihuana se kod federalnih vlasti klasifikuje kao Droga prvog stepena. Istraživanje je skoro nemoguće ili izuzetno teško sprovesti, čak i u državama u kojima je marihuana legalna. Pristup federalno legalnom kanabisu istraživačkoj klasi je otežan. Istraživanje kanabisa moraju da odobre razni odbori, a uzorci se nabavljaju iz jedine laboratorije u zemlji koja za to ima odobrenje.

Profesor epidemiologije sa Univerziteta u Floridi, Robert L. Kuk, trenutno sprovodi studiju kako bi proučio dejstvo marihuane na onima koji žive sa HIV-om. Kukova studija će trajati oko pet godina, a vredna je oko 3,2 miliona dolara. To će biti najveća studija ove vrste, a pored dejstva marihuane na mozak HIV- pacijenta, baviće se i pitanjem da li droga u stvari može da suzbije ovaj virus.

Upotreba marihuane u medicinske svrhe, dala je značajne rezultate, kod pacijenata koji su je koristili, a boluju od raka, Parkinsonove bolesti, multi skleroze ili psorijaze, adikcije, bolesti mozga i sl.

Izvor: FirstCoast News

 

Slider