Čuvarkuća (lat. Sempervivum tectorum), niska zeljasta biljka koju mnogi koriste za dekoraciju svojih domova i bašti. Izuzetno je lekovita i otporna na velike vrućine i hladnoće. Može da poraste od 8 do 30 cm i ima vlaknast koren. Zeleni listovi čuvarkuće su debeli i sočni, a na njihovim krajevima se nalaze bodlje boje kestena. Cveta od jula do oktobra, a cvetovi mogu biti ružičaste, bele, žute ili crvene boje.

Prevod latinskog naziva ove biljke “uvek živa” govori o njenoj neuništivosti. Prema drevnom verovanju, štiti dom i porodicu od zlih sila, bolesti i požara, pa je zato dobila naziv čuvarkuća. Čak su i neka narodna imena ove biljke vezana za život i zdravlje: u zlu dobar, ozluživ, vazdaživ, a poznata je i kao: gromovka, uhovnik, pazikuća, divlje smilje, netres, zečji kupus i dr. Raste na vrlo skučenim mestima: krovovima, pukotinama, na kamenitom, peskovitom i siromašnom tlu.

Smatra se da vodi poreklo iz Meksika, a raste skoro u celoj Evropi i kao ukrasna biljka gaji se već 200 godina. Za njenu rasprostranjenost zaslužan je Karlo Veliki, koji ju je smatrao lekovitom. O tome govore zapisi sačuvani još iz devetog veka, gde ovaj vladar svojim podanicima u seoskim sredinama naređuje da gaje 72 važne biljke, a da „svaki seljak obavezno treba da ima čuvarkuću!“. Rimljani su čuvarkuću zvali „pasja ruža”, a bila je poznata i pod nazivom „Jupiterova brada”.

Na našim područjima prisutnija je kao ukrasna nego lekovita biljka. Iako nema miris, privlači pčele i leptire. Čuvarkuća je idealna za gajenje u kamenitim baštama, pa i u balkonskim posudama. Otporna je na niske temperature, kao i na letnje vrućine i sušna razdoblja jer njeno lišće zadržava vlagu i omogućava joj normalan razvoj. Tokom leta je čak nije ni potrebno zalivati.

Gajenje

Gajenje čuvarkuće je vrlo jednostavno. Razmnožava se vegetativno, pomoću bočnih izdanaka iz kojih kasnije nastaju nove rozete. Raste gde god da je posadite, ali ipak joj najviše odgovaraju dobro propusna, škrta zemljišta siromašna hranjivim materijama i mesta s puno sunca. Ako je sadite u bašti, obratite pažnju da to ne bude na mestima gde će je druge biljke prerasti i zakloniti ili tamo gde je zemlja previše vlažna jer može doći do truljenja.

Osim dekorativnosti, izuzetno je lekovita i koristi se u narodnoj medicini, zato što poseduje protivupalna, antiseptička i diuretička svojstva. Sadrži tanin, sluz, smolu, kalcijum-malat, masno ulje, mravlju i jabučnu kiselinu.

Lekovita svojstva

Od niza lekovitih dejstava koje čuvarkuća ima, najpoznatije je da je to biljka koja eliminiše višak masnoće iz ušnog kanala. Odatle i drugi naziv ove biljke – uhovnik. Pored toga, sok iz listića čuvarkuće je veoma dobar prirodni lek za oboljenja i povrede kože, čireve, posekotine i opekotine.

Listom ili sokom čuvarkuće se može premazivati koža koju ova biljka steže, vlaži i umiruje. Korisna je i za uklanjanje mrlja od sunca, a listovi se mogu dodavati u kupke ili vodu za umivanje lica.

Koristi se tako da se list jednostavno prelomi i njime se premazuju željena mesta. Listovi se takođe mogu zgnječiti kako bi se dobio sok koji se može koristiti za obloge.

Premazivanje i obloge korisne su kod povreda, rana, čireva i za uklanjanje bradavica. Sok čuvarkuće delotvoran je i kod začepljenja i upale ušiju, ali treba biti oprezan jer su mišljenja lekara o koristi ove biljke u ovom slučaju podeljena.

Sveže isceđen sok od čuvarkuće može se i piti ili se može pojesti i nekoliko listova, kao prirodni lek za bronhitis, gnojne upale grla i desni, a koristi se i kod nervne napetosti.

Neka istraživanja pokazala su da čuvarkuća smanjuje rizik od raka i pomaže u lečenju kancerogenih bolesti.

Čaj od čuvarkuće

Čaj od čuvarkuće pospešuje izlučivanje mokraće, pomaže kod obilne i bolne menstruacije i dizenterije.

Za pripremu čaja je potrebno: 2 kašičice usitnjenih listova čuvarkuće i 1 čaša vrele vode.

Priprema: Listove preliti sa vrelom vodom, ostaviti da odstoji 2 sata, procediti i piti 1/4 čaše, 4 puta na dan pre jela.

Med i čuvarkuća kao prirodni lek

Priprema leka: 500 grama domaćeg meda i 300 grama samlevenih listova čuvarkuće pomešati. Ostaviti da odstoji nekoliko dana.
Uzima se kašičica smese na prazan stomak i nakon toga se ne jede ništa 2 sata.

Smesa od čuvarkuće i meda ubrzava metabolizam i čisti telo od toksina, pa je treba uzimati zimi zbog smanjene fizičke aktivnosti kada dolazi do povećanog zadržavanja štetnih materija u organizmu.

Takođe se koristi i kod srčanih mana po preporuci ruskih lekara. Dokazano je da čuvarkuća uspešno leči miome na maternici i ciste na jajnicima.

Kako napraviti mast?

Mast od čuvarkuće je lekovita za: rane koje su nastale od udarca i prignječenja, zagnojene rane koje neće dugo da zarastu, otoke i protiv sunčevih pega i fleka na koži, ubode insekata i fistule, a priprema se na sledeći način:

Potrebno vam je: 1 šaka sitno iseckanih listova čuvarkuće i 200 grama masti.

Priprema:

Mast se opere u 9 voda. U jednoj šerpici se pomešaju svi sastojci. Na laganoj temperaturi se mast istopi (bez kuvanja) čim se istopi skloni se sa šporeta i ostavi 12 sati da odstoji. Posle toga se mast ponovo lagano zagreje da postane tečna, procedi se i prespe u teglicu. Čuvati je u frižideru.

Kod korišćenja čuvarkuće ne dolazi do nekih posebnih nuspojava, potrebno je samo paziti da listovi koji se koriste budu čisti kako ne bi došlo do infekcije. Trudnice i dojilje bi trebalo da izbegavaju upotrebu ove biljke ili da se pre njenog korišćenja posavetuju sa lekarom.

 

M.P.